МИСТЕРИЈА "ванземаљца": ОТКРИВЕНО порекло и шта је ДНК анализа показала (ФОТО/ВИДЕО)

Од како су, пре 15 година, мумифицирани остаци хуманоидног бића, дуги 15,2 центиметра, пронађени у напуштеном рударском граду у чилеанској пустињи Атаками, разне приче и бројне спекулације о том необичном открићу не престају.

Скелет, који је касније продат приватном колекционару из Шпаније, изгледао је и деловао толико бизарно да је чак у једном документраном филму послужио као потенцијални доказ постојања ванземаљског живота. 

Научници из Калифорније су сада успели да дођу до ДНК узорка из костију мумије и да, на основу њега, сложе све делове слагалице ове истините и веома трагичне приче о индивидуи познатој као Ата. 

Уместо да буде посетилац из неког другог света, Ата је била девојчица која је, како се чини, мртворођена или је умрла непосредно по доласку на свет, и то са разарајућим мутацијама које су обликовале веома необичан изглед њеног тела. 

Ата је пронађена 2003. године у месту Ла Норија, некадашњем рударском градићу у коме се вађен натријум-нитрат (чилска шалитра), и тада је била увијена у бело платно и везана љубичастом траком. 

Прогон се наставља: И Летонија протерује руске дипломате

Скелет је изгледао заиста необично, на много начина. Иако дугачак свега петнаестак ценитиматара, кости су имале одлике костију детета од шест или осам година. Уместо уобичајених 12 пари ребара, било их је само 10. Глава мумије је издуженог, конусног облика. 

Ти чудни остаци заинтересовали су професора микоробиологије и имунологије са калифорнијског универзитета Стенфорд Герија Нолана, који се понудио да их проучи. Он је 2013. године закључио да је Ата била човек, али је објашњење разлога њених драматичних деформитета тада остало далеко од разјашњеног.

Нолан је сада, уз помоћ колега са Калифорнијског универзитата из Сан Франциска, објавио детаљну анализу Атиног генетичког склопа. Из узорка ДНК екстрахованог из костију, научници су закључили да је девојчица имала мутације најмање седам гена, који су одговорни за велике деформације скелета и развоја костију. 

Осим деформација, Ата је могла да болује и од конгениталне дијафрагмалне херније, релативно честог и по живот опасног дефекта, које се јавља на рођењу, пошто дијафрагма није у стању да се развије како треба. Даљим анализама је установљено да њен ДНК најбилже одговара ономе код већине Чилеанаца. 

Нолан верује да је Ата умрла на рођењу, а да су њени остаци првобитно пронађени 40 година касније. Њене деформације су биле толике да би је било немогуће хранити. 

ТЕРОРИСТИЧКИ НАПАД У ФРАНЦУСКОЈ: Убијен нападач! Најмање троје мртвих!

Откриће мутација које су довеле до претераног старења Атиних костију могло би у будућности да помогне пацијентима који имају проблеме са костима и скелетом. 

- Разумевање овог процеса би могло да нам омогући развој терапија и лекова који утичу на развој костију код, на пример, људи који су преживели саобраћајне несреће - каже Нолан. 

- Иако је прича о Ати почела као сензација о ванземаљцима, и брзо се проширила по целом свету, она је у ствари права прича о људској трагедији. Жена је родила неправилно развијену бебу, која је касније очувана на такав начин који је омогућио да буде продата као некакав чудан артефакт. На крају испада да је у питању човек са фасцинантном причом о генетичком развоју, из које бисмо могли да научимо нешто и на основу тога помогнемо другима - закључује професор Гери Нолан.