НАЈСУРОВИЈИ СТАНОВНИК ЦЗ-а! Овако је Љуба Земунац терорисао затворенике - морали су да жваћу парче хлеба 30 ДАНА!
Један од најжешћих момака београдског асфалта деведесетих година прошлог века, био је Љубомир Магаш звани Љуба Земунац.
Криминал је деведесетих мењао Србију, која се прилагођавала подземљу на свим нивоима, чак и кад би жестоки момци дозволили да буду притворени. Затворске собе прилагођаване су њиховим потребама, као и остали затвореници.
ИМА ДВЕ ДОЖИВОТНЕ РОБИЈЕ, А ОЧЕКУЈЕ ГА НОВО СУЂЕЊЕ! Игор Србин поново на оптуженичкој клупи
ВИШИ СУД ДОНЕО ОДЛУКУ: Ево шта се дешава са бившим председником општине Палилула
УРГИРАО ДА СЕ МАРЕТУ МЕСАРУ ВРАТИ АУТОМОБИЛ? Инспектор СБПОК Горан Папић ускоро на оптуженичкој клупи
Вође подземља су овериле већину затвора у Европи, али су своју снагу најбоље могли да искажу у Централном затвору у Београду. Најсуровији и најнепокорнији становник ЦЗ-а био је управо Љуба Земунац, који је терорисао све редом.
Малтретирао је остале затворенике, захтевао посебну тишину када се одмара и спава, а свако ко није волео бокс и гимнастику добијао је батине. Толико је терорисао све да је натерао 20 затвореника да 30 дана жваћу хлеб од ког је он вајао шаховске фигуре. Те фигуре су постале право уметничко дело ком су се дивиле разне стране делегације које су долазиле у посету Централном затвору и годинама су се налазиле у Музеју београдског затвора.
КРИМИНАЛНА ДЕЛА
Током 1965. године, Љуба је био хапшен због гребања аутомобила, претњи пластичним пиштољем и због туча.
Прво је украо "фићу", потом и "фијат 1300", па "опел рекорд". Осуђиван је због крађа женских торби у Београду, Нишу и Копру. Све до 1967. то се сматрало ситним безобразлуцима, а онда је у једној тучи на Технолошком факултету Љуба пребио студента Владимира Вучковића. Страхујући од полиције, први пут је побегао у иностранство и на неко време се сакрио у Аустрији. По повратку је отишао у војску коју је служио на Охриду. Тада је већ имао надимак Љуба Земунац, и био је познат и као боксер београдског “Радницког”, полутешкаш.
Међутим, озбиљније дело стиже већ 1967. године када је осуђен због силовања. На терет му је стављено да је са Радетом Ћалдовићем Ћентом и Зораном Милосављевићем Робијом силовао једну девојку. Осуђен је на 32 месеца затвора и робију је одлежао у Сремској Митровици.
Ринг му није био довољан, а насилничко понашање постало је његова свакодневица, те је седамдесетих година прошлог века побегао у Милано. Тамо је окупио банду изредника са којим је пљачкао радње и банке. Суровошћу оружаних препада запао је за око полицијама Италије и Аустрије, те је протеран у Немачку.
УБИСТВО У ФРАНКФУРТУ
Љубомир Магаш имао је несугласице са Гораном Вуковићем Мајмуном на кога су, једном приликом, ватру отворили управо Љуба и његов пријатељ Цане. Игром случаја, неколико година касније, сусрели су се испред суда у Франкфурту.
- Ја сам имао заказано суђење за неке крађе, а и њима је био претрес. Не слутећи ништа, понео сам пиштољ, јер се од њега нисам никада одвајао. У једном тренутку видео сам их испред нас, њих дванаест. Нешто су се домунђавали. Тек кад сам се приближио степеништу, Љуба је са пратњом кренуо према мени. Одмах сам извадио пиштољ и рекао: 'Шта хоћеш?' Плануо је: 'Шта је, педеру, хоћеш да се светиш?!' Нисам га се нимало бојао: 'Мислиш да нећу да ти се осветим?' Одмах сам опалио. Кад га је први метак погодио, бацио се на мене као животиња. Одмах је попио и други - рекао је својевремено Вуковић који се одмах предао полицајцу, најпре подигао руке, а потом легао на земљу док не дође патрола.
Лежао је тада и церекао се. Љубомир Магаш је у тренутку убиства имао 38 година.
