Нашем анђелу, уместо играчке, купили смо малено одело и САНДУК: Вапај родитеља страдалог Алексе КИДА ДУШУ
"Моје дете више није могло да ми се насмеши, да ме загрли, повређени су му били и плућа и срце..."
- Возач "тојоте" је згазио нашег анђела, прешао је преко њега... Сину смо, уместо играчака, купили малено одело и сандук да га испратимо на последњи пут - кажу родитељи малог Алексе (10) из Суботице, који је погинуо на Дивчибарима.
Прочитајте и:
Наиме, возач "тојоте" В. В. (43) из Београда није могао да се заустави када је на Дивчибарама у уторак налетео на групу основаца и покосио децу. Он је скренуо с пута на тротоар и јурнуо право на колону деце, иако му је учитељица очајнички махала не би ли га зауставила.
У овој тешкој саобраћајној несрећи две девојчице Т.С. (10) и В.Т. (10) задобиле су лакше телесне повреде и пребачене су у болницу у Ваљеву, а погинуо је Алекса (10).
Чим су чули да се Алекси десила несрећа, мајка Марина и отац Владимир кренули су на Дивчибаре.
- Надала сам се да ћу га затећи живог, да му лекари још помажу... Међутим, на пола пута смо чули да ми је дете преминуло. Нисам могла да верујем, али тешка истина нас је дочекала у болници у Ваљеву, па у полицији... Моје дете више није могло да ми се насмеши, да ме загрли, повређени су му били и плућа и срце - једва је испричала Марина.
Она каже да је Алекса био дивно дете.
- Био је наш понос и душа, а сад га спремамо за последњи пут. Уместо играчки, купили смо му малено одело и сандук, и вратили се кући да га чекамо - каже неутешна мајка.
Владимир је неутешан од туге за сином.
- У очима нашег сина видели су се доброта, племенитост и поштење, иако је био још мали. Учили смо га да буде културан, а у школи је био одличан... Зашто се морала догодити та трагедија, мог анђела више нема... Згазио је мог анђела, прешао је преко њега, ништа не може да га врати... - јецао је Владимир.
У ОШ "Милош Црњански", коју је похађао страдали дечак, за данас у 11 сати заказана је комеморација.
Иначе, вештачењем "тојоте аурис" коју је возио осумњичени В.В. утврђено је да су кочнице биле исправне иако је В.В. тврдио да су му у тренутку несреће отказале и да није могао да избегне колону деце.