"Није издржао, издахнуо ми је на рукама..." Потресне исповести родитеља жртава Уроша Блажића: "Кристина је тог јутра писала о масакру у "Рибникару" а навече је доживела исту судбину"
Данас је настављено суђење Урошу Блажићу и његовом оцу Радиши за масакр у селима Мало Орашје и Дубона недалеко од Младеновца.
Тим поводом у "Јутру на Пинку" су гостовали Саша Панић, отац Милана и Кристине Панић, као и Миша Тодоровић, отац убијеног Далибора Тодоровића.
Кристина, Сашина ћерка је на дан кад је убијена писала о трагедији која се десила дан раније на Врачару, када је убијено деветоро деце и радник обезбеђења.
- Кад сам чуо за децу у "Рибникару", ми смо коментарисали да не знам како би да нама неко побије децу и дан касније се мени догодило исто то. То јутро, Кристина је отишла у школу и имала је писмени задатак на тему "У ком друштву ми живимо". Она је детаљно описала "Рибникар" и све шта се издешавало тој деци и у ком друштву заправо живимо. Њена професорка је после шест месеци смогла снаге да ми донесе њену вежбанку да прочитам. Имаћете прилику једном да видите какво је васпитање имала моја ћерка, како је доживела ту бол, а увече је доживела исто то - прича Саша Панић
Саша и Миша су испричали и како је изгледао тренутак када су дошли у школско двориште у селу Дубона и затекли своју децу мртве.
- Далибор је дошао кући из ауто-школе, а Милан га је звао да дође у школско двориште, супруга му је рекла да се не задржава јер ради ујутру, он је рекао да ће бити 15ак минута и долази кући. Око пола 11 ми је жена рекла да неко пуца, мислили смо да је нека прослава. Комшиница нас је звала да дођемо у школско довриште.
Ја сам дошао, прво сам угледао Милана да лежи на земљи, а Кристину нисам препознао. Једна девојчица која је била погођена у главу је устала, а крви је било на све стране. Сина нисам могао да нађем у тој гомили, мислио сам да је побегао, обишао сам око школе, али ми је жена довикнула "Ево га овде". Пао је између стола и клупе у школском. Одмах смо га убацили у камион и одвезли до Хитне, на пола пута сам му пипнуо пулс, имао га је, међутим није издржао до Хитне, издахнуо ми је на рукама - прича потрешени Миша Тодоровић.
Саша наводи да је прво видео Милана, а потом још једно тело, молио се да није Кристина.
- Миша је први видео да су моја деца убијена. Милан је дошао са посла из треће смене, јавио се и отишао да спава, а Кристина из школе. Увече су били код куће, шалили су се са мојом супругом, у неком тренутку је Милан ушао код мене у собу и рекао да он и сестра иду до школског дворишта, прихватио сам то као и увек, не слутећи шта може да се деси. Око 11 је пријатељ дошао на капију и рекао да су се деца потукла у дворишту школском и да дођем, није ми то било логично јер су то све добра деца и сви су се дружили. Када сам стигао, затекао сам полицију, они су ме задржавали, али сам Милана одмах видео, препознао сам га по патикама, био је прекривен. Након тога сам угледао још једно тело, молио сам се у себи да није Кристина. Поново су ме држали, међутим убрзо сам схватио да је и моја ћерка убијена. Одсекле су ми се ноге, у том тренутку нисам ни знао ко ми је побио децу. Након десетак минута је из аутомобила изашао Радиша са другим сином, створила се нека гужва око њих и тад сам схватио да је Урош Блажић убио мог сина и моју ћерку - прича Саша Панић.
Подсетимо, он је хицима из "калашњикова" убио Немању Стевановића (21), Лазара Миловановића (20), Петра Митровића (30), Марка Митровића (18), Николу Милића (15) и Александра Миловановића (17). Потом се одвезао у село Дубона и код школе убио Милана Панића (21), младог полицајца, његову сестру Кристину (19) и друга Далибора Тодоровића (25).
Психијатријско вештачење показало је да је Урош Блажић био потпуно урачунљив у моменту извшрења злочина.
Претресом објеката у власништву његове породице пронађен је читав арсенал оружја.
Урошу Блажић се на терет ставља тешко убиство, недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја, отмица и неовлашћено коришћење туђег возила.
Србија Дањас/Република