Његова смрт била је почетак црне серије у Београду - Ево како се одиграла ПРВА мафијашка ликвидација бомбом у Београду (ВИДЕО)

Детонација ауто-бомбе, недалеко од зграде Председништва Србије, и даље одјекује подземљем. Експлозив под џипом му је активиран 15. новембра 1994. године, а овај власник неколико београдских коцкарница преминуо је 20 дана касније у Клиничком центру.

Због недовољне припремљености полиције, а свакако и због мањка кадрова и технике у тадашњем МУП-у, није откривено ко је активирао експлозив. До данас се не зна ко је бомбаш, мада "упућени у дешавања у подземљу" лутају између разниих верзија - од тога да је реч о стручњаку с ратишта на простору бивше СФРЈ па до Швајцараца. Једноставно, они су пустили машти на вољу, док полиција никада ништа није открила.

Убијени мушкарац је био један од турбо-фолк богаташа ког је изнедрило ратно време. Осим што је био власник неколико казина у престоници, важио је за човека са одличним везама у финансијско-политичком естаблишменту јер је био зет познатог београдског банкара.

Погледа са клупе

О повезаности са криминалцима говоре бројни подаци.

На почетку Улице кнеза Милоша, тог новембарског поподнева пре три деценије, он је ушао у свој џип. Стартовао је возило и кренуо. Бомба је експлодирала у близини Пионирског парка, због чега се и данас прича да је на клупи седео бомбаш, одакле је даљинским управљачем активирао паклену направу.

Интересантна прича је да се експлозив у то време намештао тако да је могао да га активира и најједноставнији даљински управљач за телевизор. Ово је и доказано у неколико примера, када су бомбаши погинули/повређени док су правили паклену направу, а експлозив су активирале комшије из оближњих станова.

Бомбашка серија

Полицајци који су први пришли џипу никада неће заборавити затечену сцену. Џип је био разнет, као и мушкарац који се налазио у њему, али је давао знаке живота. Превезен је у Клинички центар, где је преминуо 5. децембра.

Његова смрт била је само почетак црне серије у Београду. За ауто-бомбе су се користили тротил, витез и пластични експлозив семтекс. До њега је било лако доћи због рата у окружењу Србије, али је било тешко наћи оног ко би га стручно поставио, јер то је улазило у високоризични посао.

Поједине криминалне групе, годинама касније, специјализовале су се за овакве ликвидације, јер захтевају мању логистику, али и мању могућност да онај ко поставља експлозив остави трагове, јер ватра после експлозије уништава доказе. У прометним градовима убици је лакше да неопажено оде с места експлозије.

Извор: Србија Данас/24седам