Пољска гради "Источни штит": На граници са Русијом ће бити море минских поља, "змајевих зуба", препрека и бункера - сви детаљи војног подухвата Варшаве

Овај пројекат, вредан 1,9 милијарди фунти, представља један од највећих војно-одбрамбених подухвата у савременој историји Пољске и има за циљ да ојача одбрану источног крила НАТО-а, који Пољска, заједно са суседима из балтичких земаља, види као кључну линију одбране од потенцијалне руске агресије.

Овај подухват долази као реакција на војни сукоб у Украјини, као и на све већи утицај Русије и Белорусије на регион, али и као превентивна мера против онога што се назива „хибридним ратовањем“ – употребом миграната, дронова и информационих технологија у дестабилизацији суседних држава.

Разлози за „Источни штит“

Од почетка сукоба у Украјини 2014. године и његове ескалације 2022. године, Пољска се нашла у улози једног од најгласнијих заговорника чврстих одбрамбених мера против руске експанзије. Пољска влада је свесна рањивости региона и верује да би потенцијални напад на НАТО могао доћи преко њене територије. Пољски премијер Доналд Туск нагласио је да „Источни штит“ има сврху не само да осигура мир и стабилност у земљи већ и да представља баријеру за било какву потенцијалну претњу по Европу и НАТО.

Пољска дели дугу границу с Белорусијом и Русијом, укључујући енклаву Калињинград на северу, коју многи у региону сматрају растућом претњом због све већег присуства руских војних снага и софистицираних војних система. Калињинград, који је својеврсна „руска војна база“ између Пољске и Литваније, дом је Балтичке флоте Русије и представља стратешки положај за руске операције на Балтику.

Структура „Источног штита“

Овај одбрамбени подухват састоји се од комплексног низа физичких препрека које обухватају противтенковске ровове, „змајеве зубе“ (бетонске блокове намењене заустављању оклопних возила), бункере, подземна склоништа и високотехнолошке системе за надзор. Ове структуре биће распоређене дуж 650 километара границе, а очекује се да ће „Источни штит“ постати импресивна препрека која комбинује традиционалне методе одбране с модерном технологијом.

Прва препрека коју потенцијални нападачи могу очекивати јесте висока гранична ограда с бодљикавом жицом, дизајнирана да успори кретање и отежа пробијање. Иза ње следи низ противтенковских препрека и ровова, који су постављени тако да спрече прелаз оклопних возила. Такође, предвиђено је постављање „змајевих зуба“ и других облика физичких препрека, као и камуфлираних бункера и склоништа који су скривени унутар шумских подручја како би обезбедили заштиту особља у случају напада.

Пољски војни стратези предвидели су и употребу високе технологије у овом пројекту. Укључени су системи за борбу против дронова, сателитски надзор и системи за рано откривање претњи засновани на вештачкој интелигенцији, који омогућавају брзо реаговање и правовремено спречавање напада. Овај аспект одбране осмишљен је тако да буде компатибилан с НАТО системима, чиме Пољска додатно учвршћује своју позицију као кључног члана алијансе на источном крилу.

Оно што „Источни штит“ издваја од традиционалних граничних фортификација јесте употреба најсавременијих технологија за надзор и контролу. На пример, инсталирани системи за надзор укључују обавештајне мреже као што су ИМИНТ (надзор из ваздуха), СИГИНТ (прикупљање сигнала) и акустични сензори који могу детектовати кретање на великим удаљеностима. Циљ је да се повећа ситуациона свест, што омогућава прецизно идентификовање претњи и брзо реаговање у случају потребе.

Сателитски део система, који се користи за надгледање из свемира, додаје додатни слој сигурности и спремности за нове облике претњи који се јављају у савременом ратовању. Поред тога, ови системи су компатибилни с постојећим НАТО мрежама за надзор, омогућавајући партнерским земљама увид у потенцијалне претње и брзо деловање у случају потребе.

Балтичка линија одбране

На овај пројекат надовезује се и најављена сарадња с балтичким државама – Естонијом, Летонијом и Литванијом, које раде на пројекту „Балтичка линија одбране“. Ова три суседа такође страхују од руског напда, те планирају изградњу низа бункера, склоништа и војних магацина дуж својих граница с Русијом и Белорусијом. Као део проширеног источног бедема НАТО-а, „Балтичка линија одбране“ доприноси заштити целокупног источног дела алијансе.

Естонија, Летонија и Литванија, уз подршку Европске уније, затражиле су и финансијску помоћ за овај пројекат, препознајући га као виталан корак за очување мира и стабилности у региону. Министар одбране Естоније Хано Певкур изјавио је да овај пројекат не само што доприноси безбедности ЕУ, већ и подржава НАТО стратегију напредне одбране.

Пољска има дубоко укорењен осећај за важност одбране због бурне историје, која укључује више инвазија и окупација током 20. века. Прошлост ове земље обликовала је снажан војни став и свест о потреби заштите суверенитета, што се данас рефлектује кроз пројекте као што је „Источни штит“. С обзиром на све већу забринутост због могућих сукоба између Русије и НАТО-а, ова иницијатива има за циљ да Пољску постави као брану од могућих претњи и да буде гарант мира за суседне земље.

Као кључни део стратегије НАТО-а, „Источни штит“ представља одговор на растуће претње и поставља Пољску у улогу „чувара“ Европе. Комбинација физичких препрека, високе технологије и сарадње с партнерима у алијанси обезбеђује јединствену одбрамбену стратегију која може да одговори на изазове модерног ратовања. Туск је на свечаности отварања пројекта јасно поручио: „Пољска је јака и биће безбедна захваљујући сопственим акцијама и подршци савезника.“

Србија Данас/Курир/Нова/Агенције