Откривени детаљи из ноћи у којој се Легија предао: Никада то не би урадио да није био у ОВОМ СТАЊУ

Легија се никада не би предао да није био мортус пијан. Ово је, тврди извор из безбедносних кругова, једина истина о ноћи 2. маја 2004. године, када се командант црвених беретки предао полицији као осумњичени за убиство премијера Зорана Ђинђића.

Татине принцезе: Ово су ћерке чији су очеви били на челу београдске МАФИЈЕ (ФОТО/ВИДЕО)

Ово су МАЈКЕ СРПСКИХ МАФИЈАША: Све њих повезује ЈЕДНА ствар!

Спекулисало се да се Легија крије иза дуплих зидова у својој вили на Цераку, да је виђен у Швајцарској, Босни, па и на Тајланду. Сам Улемек потврдио је да му је уточиште било у кући у којој је живео, да није бежао у иностранство.

- Да се није предао, свашта је могло да се деси. У то време, култ Легије био је много јак, имао је присталице које су биле спремне на све и свашта. Његовим привођењем спречено је избијање сукоба и обрачуна црвених беретки са полицијом - наводи одлично упућен извор.

Додаје да је истина о предаји Легије много простија него што се приповеда у легендама о команданту који је данас у Забели, односно у Алкатразу, најчуванијем делу овог затвора.

- Не постоји мистерија око потраге и његове предаје. Човек се толико напио да готово није знао како се зове. Сам се јавио полицији, никаквих преговора није било што сведочи чињеница да у ноћи када је одлучио да се преда нико од главешина полиције и БИА није био у Србији. Његова коса, брада, све је било запуштено и зарасло - каже саговорник из безбедносних кругова.

На питање да ли је тачна верзија по којој је на Улемекову одлуку утицала свађа коју је претходно имао са супругом Александром, после које је наводно бесан изашао из куће и предао се, извор каже да његова жена није знала за план о предаји.

Улемек је у својим изјавама неколико пута поновио да се све време крио у кући.

- Наравно да та моја тврдња није прихваћена никад јер би се онда поставило питање шта је полиција радила. Ја поуздано знам да ме нису много ни тражили, јер да јесу, вероватно би ме и нашли. У то време сам био бегунац број 1 у Србији и Европи. Зато је било лакше рећи да се Милорад крио којекуде него ту, пред њиховим носом. То је њихова срамота, а не моја - поновио је Улемек неколико пута.

Он је у свим својим изјавама додао и да, што се тиче његових активности за време илегале, нису се разликовале пуно од онога што сада ради у затвору. "Много блејања и досаде."