ГОЛИМ РУКАМА гасили ватру, жар летео, црни дим улазио нам у куће: Исповести станара Улице цара Душана
Ватрогасцима носили шећер и воду да дођу себи
Велики пожар избио је синоћ око 22 сата у магацину фабрике пластике у Улици цара Душана у Земуну, недалеко од Пупиновог моста. Становници ове земунске улице чули су мало пре 22 часа снажну експлозију која је претходила пожару, ни не претпостављајући шта ће уследити након тога. Први су пламен и дим видели мештани из споредног сокака Улице цара Душана.
Прочитајте и:
- Судбински састанак Огњановића и Луке Бојовића: Све је почело 90-их, а о томе се и данас испредају ЛЕГЕНДЕ
- "Љубав не умире, чувам те у Лари": Осванула потресна читуља Сање Папић посвећена Огњановићу (ФОТО)
- ПОЖАР У ЗЕМУНУ ЛОКАЛИЗОВАН, АЛИ НИЈЕ УГАШЕН: Дим и даље куља, 30 ватрогасаца на терену, 8 људи повређено (ФОТО/ ВИДЕО)
Храбри Слободан Бобан Јовановић, који са својом бројном породицом живи и држи ауто-сервис наспрам места пожара, први се укључио и почео да гаси ватру и испричао нам је како се све одигравало.
- Око десет сати чула се детонација, експлозија. Били смо затечени. После се појавио и пламен. Сви смо били ту у улици, седели. Одмах смо почели да гасимо, кад смо видели тај пламен. Гасили смо рукама, водом, чиме смо стигли! Спашавали смо све што смо могли у том тренутку. Плашили смо се да ће да дође до нас ватра - каже узнемирени Слободан.
У помоћ су притекле и остале комшије из улице, изнели су баштенска црева и почели да поливају кровове и куће, јер је ветар носио делове запаљене пластике и жар свуда по ваздуху.
- Ватра је букнула за минут! Био је хаос, све је било блокирано, нигде се није могло. Нигде нисмо могли да бежимо! Гушилуи смо се у диму. Целу ноћ смо дежурали и поливали кровове, јер је жар падао свуда. Црева смо извукли из двориста и нашом водом прскали свуда, јер су ватрогасци имали проблема кад су дошли да гасе, ниједан хидрант у околини није радио и они су се намучили као и ми - кажу Слободанове комшије Милан и Влада.
Остали људи су панично изашли на улицу и покушавали да помогну како су могли. Густи дим је почињао да обузима овај сокак и ту се према њиховим речима више није могло остати.
- Осетила се јара, неподношљива топлота и тај се дим свуда увукао. Нисмо тренули целу ноћ, куће су пуне дима, нема струје, једва се дише. Само је полиција долазила да пита како смо. А ватрогасци су се исто намучили, носили смо им шећер и воду, да дођу себи, јер је био хаос. Требало је да неко дође да нас обиђе, овде не може да се дише - говоре становници улице углас, уморни и збуњени како је могуће да је до пожара уопште и дошло.
- Родитељи су пешке морали децу да изведу из насеља, јер се колима није могло, одвели су их код рођака, да их склоне на сигурно, јер се није знало шта ће бити. Ми који немамо децу смо били ту и гасили. Сви смо се ангажовали и помагали - каже Слободанова супруга.
Како сведоче, ватрогасне екипе стигле су веома брзо, али је отежавајућа околност била та што хидранти у околним фабрикама и на локацији пожара нису били у функцији. Ватра се ширила, а људи су у неверици гледали и молили се да ватра не захвати оно што им је једино што имају, а то је дом у којем живи њихова породица.
- Сада је само важно да смо живи и здрави остали, срећа је па нас није захватила, нас сиротињу и наше домове. Те искре из пламена су летеле свуда, то је било страшно - прича за наш портал бака Вера из породице Јовановић.
Раме уз раме са ватрогасцима, Слободан је гасио ватру. Нажалост том приликом задобио је мање опекотине руке, али како каже то није битно, битно је да су сви добро и да није све изгорело.
Породица Јовановић је целе ноћи дежурала и посматрала ватру која је прогутала и магацин и фабрике, борећи се да и њихови домови који су веома близу жаришта, не заврше на исти начин.
- Не знам како је то могло да се деси, то су озбиљне фирме, све имају чуваре ноћу. Све је то сумњиво, како тако одједном и толико да се запали. Немогуће да се само од себе запалило. Да нисмо гасили одмах све би нас однело, цело насеље - у неверици закључује Слободан Јовановић.
У овом насељу улице су пуне дима и тешко се дише. Црни дим увукао се и у куће, а ни струје нема. Честице пепела лете на све стране и штипају за грло. Мештани су тужни и питају се како је могуће да се овако нешто догодило. Боје се да их слична судбина, или нека гора, не задеси и наредних година, јер је насељо окружено фабрикама столарије и пластике.
Пожар је локализован и налази се под контролом. Према речима ватрогасаца, дим ће засигурно куљати и наредних дана док се сва згаришта у потпуности не угасе.