"ПРОТИВИО САМ СЕ ДА ОДЕ У БЕОГРАД" Ненад Периш о болном губитку сина на годишњицу нестанка: Сам у реци, то је најтеже прихватити
Протекла година прошла је у једном трену, у размишљању о моме Матеју, у прихватању неких нових спознаја и о животу који се у потпуности променио, и који ја и сви ми у породици, нажалост, морамо прихватити онаквим какав јесте.
- Последњи пут сам са својим сином ручао на Божић 2021. године и тада смо он, ја и његове две сестре одиграли последњу партију на карте. Ни на крај памети ми није било да је то на овом свету наш последњи заједнички ручак. Али, ето, тако је очигледно било суђено, записано у неким нама, обичним људима, невидљивим књигама - каже Ненад Периш, отац Матеја Периша, који је пре годину дана, у ноћи с 30. на 31. децембра 2021. године нестао у Београду, где је са својим пријатељима отишао на дочек Нове године.
"НИСАМ УСПЕО"
Трагедију породице Периш, нестанак њиховог Матеја, чије је тело пронађено 18. маја ове године у Дунаву, пратио је цео регион и сви су проживљавали њихову бол и патњу.
ЗАУВЕК МИСТЕРИЈА! Чудне околности нестанка и трагичан крај младића који је ујединио регион: Матеј је тајну однео у гроб
"РЕКЛИ СУ ДА СЕ ТЕЛО РАСПАДА" Маја у сузама - Знам ШТА СЕ ДЕСИЛО мојој сестри! Она Периша није знала, али...
"ТО МЕ ДРЖИ НА ПУТУ..." Огласио се отац Матеја Периша: Ненад упутио СНАЖНУ ПОРУКУ четири месеца након сахране сина
– То је истина и захваљујем свим људима добре воље који су цело време мог боравка у Београду били уз мене, знаним и незнанима који су ми дали своју емоцију и који су саосећали са мном и мојом породицом. Питате ме јесам ли се противио Матејеву одласку у Београд? Јесам. А рећи ћу вам из којих разлога. Разговор око одласка о Београд водили смо Матеј и ја више од два месеца. Био сам против тога да иде у Београд, и то из једноставног разлога јер сам у себи имао неки лош предосећај. Такође су му и сестре говориле да не иде у Београд, али он је хтео да иде са својим пријатељима. Говорио сам му како је Београд одличан град за провод, да је велик, да се човек може забавити на пуно места, али сам му исто тако говорио и да је далеко. Желео сам да иде, ако већ мора некамо ићи на дочек, негде ближе, не тако далеко. Али у својим наговарањима нисам успео, а да сам успео, никада не бисмо сазнали шта смо избегли – говори Периш.
Отац и син су се последњи пут чули 30. децембра 2021.
– Звао ме с границе Хрватске и Србије. Назвао ме је због Ковид теста, за који сам му рекао да је негативан. Након тога смо комуницирали порукама, преко Ватсапа. Био сам задовољан што ми је син добро и што је са својим пријатељима, иако је у мени, у мојој нутрини, било мало страха – говори Периш.
"СВЕ МИ СЕ ПРОМЕНИЛО"
Крај до тада познатог живота за Ненада Периша и његову породицу дошао је 31. децембра, око 13 сати.
– Био сам с породицом у Барселони, баш смо били у таксију, када сам сазнао да ми је син нестао у Београду. То смо сазнали од Матејева пријатеља који је с њим био у Београду. Како он није знао наше бројеве мобилног, ту страшну вест сазнали смо преко Инстаграма моје ћерке. Одмах сам нашао први слободни лет из Барселоне и у Београду сам био 2. јануара 2022. године, где сам остао готово два и по месеца тражећи одговоре везане уз мога Матеја – казује Периш.
Губитак детета, у овом случају сина, нешто је најгоре што родитељ може доживети, проживети и преживети.
– Та нова животна ситуација променила је све у мом и животу моје породице. Првенствено сам морао да спознам себе, морао сам поново сам себе упознати и сусрести се с новом истином, схватити је и прихватити је колико год она тешка била. Хвала Богу који ми даје снагу да прихватим стварност онакву каква јесте и да ми даје снаге како бих даље могао наставити да живим, с мојим Матејем, јер он је у сваком тренутку, у сваком мом удисају, са мном и заиста верујем да његов одлазак с овог света није коначан крај. Верујем да ћемо се он и ја поново срести, састати, бити заједно, јер на живот не можемо ставити тачку. На живот можемо ставити само три тачке – говори Ненад Периш.
"НОСИМ СВОЈ КРСТ"
Веру у Бога Периш истиче као нешто што га је одржало на животу, као нешто што му је дало снаге да преброди најтеже тренутке свога живота.
– То што се, нажалост, догодило, догодило се, и ја, односно ми, ту стварност морамо прихватити ма каква год она била. Као човеку, такву стварност је немогуће прихватити, али као верник ја је морам прихватити. Ја сведочим ономе што се догодило, а догодило се то да је Матеј морао да оде с овог света на један јако тежак и трауматичан начин. Сам у реци, и то је оно најтеже за прихватити, да му нико у том тренутку није могао помоћи. Имам наду у истину, а то је вера у љубав, у вечност, и сигуран сам да ћемо се мој син и ја поново сусрести, поновно наћи и поновно одиграти партију карата – каже Периш.
Он каже да му је ово највеће искушење у животу.
– Сви ми имамо искушења у животу. Сви имамо успоне и падове. Тако и ја проживљавам из дана у дан ову тешку ситуацију. Паднем па се придигнем и морам наставити даље да ходам. Ходати, у ципелама, тесним и неудобним ципелама овог живота, и морам тако наставити даље. И мој син би желео да наставим даље, никако да паднем. Мој Бог ми је дао мој крст и ја тај крст морам носити. Тај крст ми као човеку може бити тежак, али као вернику ми не сме бити тежак. Носећи свој крст свједочићу истини и ту ћу истину понети у поновни сусрет с мојим Матејем – на крају ће Ненад Периш.
ПОТПОРА ОДАСВУД
"Хвала свим добрим људима!"
За овај Божић примио сам безброј телефонских позива и порука, од мени знаних и незнаних људи из целог региона, односно бивше Југославије. Јављају се људи из Београда, Сарајева, Загреба, читаве Хрватске и шаљу ми поруке подршке, дају ми своју љубав, своје емоције и знам да то раде искрено из дубине свога срца. Свима њима хвала, а велико хвала и Ивици Пуљку, сплитском градоначелнику, Блаженку Бобану, жупану Сплитско-далматинске жупаније, Андреју Пленковићу, премијеру РХ, као и свим свештеницима, поготово онима из Београда, који су ми били од немерљиве помоћи док сам био у Београду. Хвала црквеним великодостојницима Српске православне цркве (СПЦ) и њиховом патријарху који су ми послали поруке подршке. Хвала им на молитвама и осећам једно заједништво, да смо скупа у молитви и да сви заједно сведочимо Његову љубав.
