РУДАР РАДОВАН УЗВИКНУО: "МЕТАН, БЕЖИТЕ"! Дао свој живот, али је спасао остале
За протеклих педесетак година у Алексинцу је живот дало 142 рудара у четири трагедије, а много деце је остало без очева који су јели "хлеб са девет кора".
То се тако каже у жаргону јер рудари неретко силазе и испод девет слојева земље да би извукли руду, примили плату и нахранили породице.
Реч је о два угљенокопа, Алексиначким рудницима који су затворени 1990. године и руднику "Соко", удаљених један од другог седам километара.
"КАД УЂЕШ У ЈАМУ: НЕМА ПРОЗОРА, ВРАТА" Преживели рудари нерадо говоре о несрећи: То је део посла
ПОБЕГАО ОД РАТА СА РАЊЕНИМ БРАТОМ! Превелика туга - Бранков ковчег носиле његове колеге рудари (ВИДЕО)
Отпуштени сви рудари који су били на лечењу у болници у Алексинцу: Тројица у КЦ Ниш стабилно - огласили се лекари
Пети је дан од јутра 1. априла када се на 500 до 600 метара у руднику "Соко" обрушио угљени зид и ослободио гас. Ко га је више удахнуо, остао је ту на лицу места, ко је ставио руку или било шта на уста, преживео је. Тако бар кажу они који су преживели ову велику несрећу.
Према неким наводима, први је узвикнуо рудар Радован Грујић "метан, бежите". И сам је дао свој живот јер је и тим узвиком да спасе остале, знао да отварањем уста ризикује да удахне метан.
Трагедије у овом градићу на југу Србије се памте још од 1974. године када је погинуло 15 глава породица. Након тога, уследила је трагедија од које и данас овај део Србије не може да се опорави. Погинуло је 90 рудара. Осам година касније, 1998. године 29 рудара се као и пре пар дана угушило од метана. Услед последње несреће од пре пар дана дванаесторо деце и једна беба је остала без очева.
У Алексинцу нема куће, кафеа или било ког другог места да се људи не саосећају са болом коју су породице жртава доживеле 1. априла ујутру. Рударска застава би о увој вароши требала чини се заувек да стоји на пола копља.
Драгица Михајловић
Више пута сам плакала. Није ми први пут да доживљавам овакву трагедију. И искрено страшно ми је за момке који су сада изгубили животе, али одмах ми је прошло кроз главу "јао, боже, само се молим за мајке које су изгубиле синове". Оне су у црно завијене због смрти синова. Ужасна трагедија.
Драган Марковић
Чим сам чуо за трагедију, одмах сам звао пар својих пријатеља. Један ми се није јављао дуго, звони му телефон, а не јавља се. Био сам узнемирен јер ми се Саша није јавио. Онда се јавио и рекао ми је да је био у ноћној смени, да је он некако преживео. Онда ми је рекао ко је жив, а ко је удахнуо већу количину метана. не дај боже никоме ово што се нама догађа.
Радомир Долић
Ја сам из села Мозгово тако да сам због близине руднику знао многе рударе. То што се нама догађа је огромна трагедија. Нема веће несреће. Ја сам много више познавао рударе који су погинули 1998. године. То сам страшно преживео. И сада кад су почели да иду путем кола Хитне помоћи, одмах сам се ухватио за главу и помислио "Не опет". Чуо сам за све трагедије, али ово је најстрашније.
