"САМО ТРИ РЕЧИ САМ ИЗУСТИЛА" Мајка једне од девојчица из Рибникара о кобном дану - Њене другарице су биле у крвавим кошуљама испред школе, а ње нигде није било

Родитељи девојчице Еме, коју је у Основној школи "Владислав Рибникар" 3. маја прошле године убио школски друг, у документарцу "Бол" испричали су како су изгледали моменти испред образовне установе, када нису знали где им је ћерка, као ни да ли је жива или убијена.

Неизвесност, чекање, бол, али и језиви тренуци где гледају Емине најбоље другарице у крвавим кошуљама, моменти су које ће памтити читав живот.

Нина Кобиљски објаснила је да је чим је чула да је у школи дошло до пуцњаве позвала Ему, али како јој се није јавила, отишла је до школе да види шта се дешава.

- Ја тако трчећи наилазим на Емине најбоље другарице које седе у колима Хитне помоћи са крвавим кошуљама. И ја ту потпуни шок доживим. Ја кажем, децо, шта се десило? И они не могу да причају. Ја кажем, па где је Ема? Ја сад тражим поглед у Ему и они они кажу, не знамо. И ја сада тако трчим, наилазим на Милу (млађу ћерку), на моје родитеље, видим да је Мила добро и тражим даље, тражим, тражим Ему. У међувремену неку децу изводе из школе и оно чему се ја надам јесте да ћу ја сачекати Ему и знам колико се уплашила и мој је једини задатак да њу загрлим и да је утешим. Зовем, али телефон избацује. Питам њену другарицу, а где си ти? Каже, па ми смо кући, ми смо се сви разишли. Свако је отишао својим кућама - кроз сузе је испричала Нина.

Како је објаснила, након неког времена, одлучила је да оде у полицијску станицу, где је сазнала болну истину.

- Одлазим испред полицијске станице и тада заправо први пут пристајем да се померим одатле испред школе. Испред мене стоји полицијски службеник који каже сачекајте да вас прозову и ја сада чекам шта ће да се деси.. Одједном видим тату ког сам видела испред школе испоставило се да је то Иван, отац од Ане Божовић који се спушта тим степеницама и плаче. Тад нисам знала ко је човек, али питам га извините, али зашто плачете? Шта су вам рекли? Ја не знам зашто смо ми дошли овде. И он каже, онако зачуђен ме гледа, како шта су ми рекли? Да је моја ћерка погинула - описала је Емина мајка па додала:

- Тада заправо успевам да освестим тај ужас и зашто сам ја ту. Тако сам сазнала. И сад чекате да вам неко потврди и да каже жао ми је. И када он каже жао ми је, ви онда заправо пуштате тај крик који у вама чучи од 8.45 и више не чујете ништа. Ништа. И ја тада зовем маму у том тешком стању шока, Драгана и изговарам само три речи - Ема је погинула.

Србија Данас/Република