СЛУЧАЈ КОЈИ ЈЕ ПОТРЕСАО ЦЕЛУ СРБИЈУ: Мајка убијеног полицајца кроз јецаје проговорила о НАЈЦРЊЕМ дану свога живота - Потресне сцене са гроба Николе Крсмановића (ВИДЕО)

Лознички полицајац Никола Крсмановић (34) изашао је 18. јула ове године из породичне куће у Драгинцу и кренуо на посао, не слутећи да је последњи пут прешао кућни праг. Мајка Љиљана дан раније отишла је код ћерке у Швајцарску да доведе унуку у Србију, а у породичном дому у селу Драгинац код Лознице остао је отац Миленко, кога је наредног јутра пробудила лупа на вратима. Отворио је, а боље да није, јер је чуо оно што ниједан родитељ на свету не жели да чује. Остао је без сина кога је на контролном пункту у Лозници, недалеко од кафане "Лозничка ноћ", усмртио криминалац са тзв. Косова Фатон Хајризи.

Река људи прошла је кроз кућу Крсмановића најтужнијим поводом. Уместо да су их дочекали уз песму и сватове, владали су туга, сузе и мук прекидан јецајима и дубоким уздасима. Нема тога у Драгинцу и околини који није са тугом примио вест о Николиној смрти, туговали су и они који га нису знали, отишао је млад, леп, добар човек и полицајац, момак за кога се говорило бираним речима. Како рекоше, отишао је ''ванвременски човек'' какав се ретко рађа.

- Знам да је Никола био добар, али нисам знала да су сви знали колико је добар. На гробље идемо сваки други дан, некад и пре и поподне, а не можемо сваки због мог посла. Кад год одемо приметимо да је неко био, долазе људи стално до његове вечне куће. Сви који су га знали не могу да се помире са тим да му се то десило, да га више нема. Не могу ни ја, борим се да будем храбра, али не може се. Онда ме тако ухвати и плач. Никад се нећу помирити са тим. Имали смо сина, момка за пример, а сада га више немамо... Овакву судбину нисмо заслужилили ни мој Никола, ни ми, нити било ко на свету - успева да каже Николина пре него што је сузе савладају.

Отац углавном ћути и пуши, каже тек по неку реч.

- Нема ко није рекао за њега да је добар. Од малих ногу је био добар. Да се макар оженио да остане нешто иза њега. Запусти се кућа и готово. На сахрани је било више од три хиљаде људи, хиљаду њих није стигло да целива. Неки дан су са хумке склонили цвеће, било га је за пун камион - каже он који је због нарушеног здравља стално код куће.

Мајка прича да су од првога дана сви уз њих, фамилија, комшије... Николини другови и колеге стално зову из Београда, кажу да су им да их могу позвати у било које доба дана и ноћи, за њих су увек ту. Она каже да су његове колеге из граничне полиције долазили да им исеку и сложе дрва, набавили су им и угаљ, чине све што могу да им олакшају неизмерну тугу. Помиње човека из једног села код Младеновца који им је као подршку послао хиљаду динара, не знају ко је, а никако да му се захвале.

- Коме год смо се обратили сви су нам изашли у сусрет да ураде шта могу. Немам речи како га је испратила Жандармерија, они су и на церемонију отварања мурала у центру села, која је трајала десетак минута, дошли из Београда, прешли толики пут да испоштују нашег Николу. У Београду, испред зграде у којој је Никола становао, његове комшије су такође урадиле мурал. Кад су једном седели испред зграде, он је рекао да је један зид баш добар за мурал неког нашег хероја са српском тробојком. Они су то запамтили и урадили његов лик - говори мајка.

Прича да је Никола баш волео свој посао и радио га је поштено, предано, одговорно и професионално.

- Био је са свима добар, свакога је поштовао, али је водио рачуна ко му је друштво. Поштовао је униформу, за њега је она била само за посао, чим би дошао кући пресвлачио би се у цивилно одело, није волео у униформи ни у продавницу да оде - каже она и додаје да нема коме Никола није помогао ако је могао.

Увек је био пажљив, гледао је кад вози да не згази ни мрава, прича па је повремено опет савладају сузе.

Таксиста и даље у притвору

Против таксисте из Тутина, у чијем возилу се налазио убица Фатон Хајризи у моменту кад је убио једног и ранио другог полицајца, подигнут је оптужни предлог због кривичног дела неовлашћен прелаз државне границе и кријумчарење људи и он се и даље налази у притвору у Шапцу, док је жена из Земуна, против које је подигнут оптужни предлог за исто кривично дело, укинут притвор. Трећа особа, супруг осумњичене из Земуна, и даље није саслушан. Он је осумњичен да је требало да помогне терористи Хајризију да побегне из Србије, а будући да се налази у Бијељини, он је у екстрадиционом притвору и чека се његово изручење, сазнаје се из лозничког тужилаштва.

- Не могу се помирити никако да га нема више. Стално га очекујем да прође кроз врата, насмејан какав је увек био. Шта ми је остало од њега? Купио ми је прошле године за рођендан куче, оно ми је утеха, једино што је од њега остало као жива успомена. Страшно је, не дај Боже никоме да сахрани своје дете. Било какво да је дете, родитељу је најбоље. Некад мислим да би било боље да је био криминалац, оде у затвор па изађе, бар ћу га видети једном годишње, а сад нећу никада. Имао је толико жеља, толико воље за животом. Био је педантан, увек уредан, намирисан, дотеран где год да иде, па и за неку вежбу се сређивао као да иде у град. Дошао је из Београда да ради овде, да буде с нама, а сад када нам је потребан њега нема. Свима недостаје. Много, много - каже мајка, а отац ћути, тек повремено испусти дубоки уздах пристиснут неизмерном тугом коју време не лечи.

Извор: Србија Данас/Курир