"СЛУЧАЈ ЛЕЧИЋ" ПОСТАЈЕ СВЕ КОМПЛИКОВАНИЈИ: Огласили се адвокати, да ли су снимци и полиграф ВАЛИДНИ ДОКАЗИ
Стручњаци открили који аспекти би могли бити узети у обзир као докази, а који не.
Поводом случаја Бранислава Лечића којег је глумица Данијела Штајнфелд оптужила за силовање, адвокати Југослав Тинтор и Сеад Спаховић објаснили су шта се од понуђеног до сада на суду може наћи и уважити као доказ.
УКИНУТА ПРЕСУДА: Понавља се суђење за убиство Звонка Пилчевића, Никола Булатовић остаје у притвору
НАСТАВЉА СЕ "СЛУЧАЈ ЛЕЧИЋ": Огласили се из тужилаштва, познато који је СЛЕДЕЋИ КОРАК у истрази после полиграфа
ДЕТАЉИ НЕСРЕЋЕ КОД БАЧКОГ ГРАДИШТА: Тринаестогодишњак у тешком стању, аутомобил налетео на групу од шесторо деце?
Лечић је јуче био у полицијској станици где је више од седам сати давао исказ у својству грађанина, али и на његов захтев, подвргао се полиграфу за који је касније истакао да га је "прошао".
- У суштини, полиграфу се прибегава у ситуацији када нема доказа да би определио правац полицијског расветљавања дела. Сам полиграф није почетак и крај поступка, он је испитивање које усмерава полицијску истрагу. Колико сам схватио, овде је Лечић сам тражио полиграф и они су пристали. Полиграф се у јавности представља као техничко средство које има митску димензију. И раније је демонстриран у неким аферама такав значај полиграфа, што он у кривичном поступку нема. Јавност треба да постави питање зашто је рађено полиграфско тестирање и на то да одговоре они који су то организовали - истакао је Југослав Тинтор и додао да у овом случају полиграф може само да утиче на слику о Лечићу у јавности.
С њим се сложио и колега Сеад Спаховић, који је био још изричитији по питању полиграфа као било које форме доказа у кривичном поступку.
- Тужилац не сме да се ослања на полиграф када одлучује да ли некога да гони и та прича о полиграфу би било најбоље да престане. Нигде на свету полиграф није доказ. Полиграф је нула - рекао је он, па додао да ни доказ "друге стране", односно, аудио снимак разговора Лечића и Данијеле који је она објавила, исто не би узео у обзир.
- Ја не бих прихватио снимак разговора да сам судија, јер мислим да оштећена која води разговор тендециозно навлачи саговорника. Она у ствари говори један текст који хоће после да искористи као доказ. Њен исказ у полицији је аутентичан доказ, али оно што се њему она обраћа у телефонском разговору, ја то не бих прихватио јер је то намештено. А, с друге стране сматрам прислушкивање као неморалну ствар. И у једном и у другом разговору имамо њен исказ, ово што он говори није доказ ни о чему, чак и када би анализирали то - сматра Спаховић.
Тинтор је потврдио "лабавост" снимка као доказа на суду.
- Снимак јесте доказ, али би питање прихватање тог снимка од суда било нешто о чему би се расправљало. Увек се утврђују околности под којима је доказ прибављен и да ли те околности бацају сумњу на његову тачност. Значи, мора да се гледа цео снимак. Затим да се види с којим циљем се нешто прибавља - да ли се иде ка томе да се неко навуче - објаснио је адвокат који тренутно заступа Милену Радуловић у случају против Мике Алексића.
Он је у том смислу нагласио да не постоје апсолутно никакве сличности у случајевима Алексића и Лечића, сем што су актери људи из света филма.
