СЛУЧАЈ КОЈИ ЈЕ СЛЕДИО СРБИЈУ: Тело дечака никада није пронађено а исход суђења је ШОКИРАО НАЦИЈУ

Убиство Данке су признала два мушкарца из околине Бора старости од 50 година. По њиховим наводима, Данку су недалеко од куће ударили колима и потом убацили у аутомобил са намером да је баце на депонију. 

Међутим, девојчица је и даље била жива иако се њима није тако учинило. У једном моменту, Данка се пробудила у колима и почела да вришти, након чека је један од двојице осумњичених удавио. Мртву девојчицу су бацили на оближњу депонију, а након два дана је један од њих, заједно са братом и оцем дошао и преместио тело на, засад, непознату локацију. 

У јавности се од тада поставља питање да ли осумњичени могу одговарати ако се девојчицино тело не нађе. Адвокати који су се ових дана оглашавали по том питању, поприлично су јединствени у ставу да има елемената да се осумњиченима суди за тешко убиство са претњом казне од 10 година до доживотне робије. 

Поред њиховог признања, као важне доказе наводе и кретњу аутомобила која се може пратити на ГПС-у и која одаје врло чудну путању службеног "фијата панде". Наводи се и да постоје форензички докази из аутомобила и са одеће који указују да су осумњичени починили гнусан чин. 

Дакле, судећи по мишљењима адвоката, принцип "нема тела - нема дела" у овом случају не стоји. 

Али, шта ако осумњичени повуку признање?

Случај Марине Андрејић

Овде би било добро да се подсетимо једног ранијег случаја нестанка детета који је Србију оставио без текста, а који у неким сегментима подсећа на Данкин нестанак. У том сличају, за разлику од овога, главна сумња је пала на мајку несрећног десетогодишњег дечака који је нестао без трага 22. јула 2010. године.

Наиме, тог дана је Марина Андрејић заједно са својим сином Ђорђем пошла напоље и оставила писмо на трпезаријском столу у коме је кратко записала: "Отишли смо у башту".

Од тада креће права агонија у кући Андрејића јер ни трага ни гласа од мајке и детета није било пуна два дана. Марина се ипак појавила, потпуно избезумљена на улици у близини куће говорећи како не зна шта јој је било са дететом и како је вероватно нестало. 

Тада је заједно са мужем пријавила нестанак детета након чега је кренула потрага. Полиција је сходно процедури и чињеници да је последња била са њим привела Марину на испитивање. Њене изјаве пред надлежним органима биле су пуне контрадикторности, што је будило сумњу у њену кривицу. 

Као гром из ведра неба, током процеса испитивања стигла је шокантна вест да је Марина саопштила како је она убила сопствено дете. 

Марина је, наиме, у полицији изјавила да је сина убила и да га је покрила лишћем. Тврдила је да га је убила дршком од мотике. После овог признања, Марина је била оптужена за убиство сина, а за телом несталог дечака започела је потрага.

Повлачење признања

Ипак ту није крај. Два месеца након признања мајка повлачи исто наводећи да је попустила под притиском полицијског малтретирања, што продубљује мистерију целог случаја. 

Седмог новембра 2010. године уследио је нови шок - ловци су пронашли лобању за коју се у први мах мислило да припада несталом дечаку. Прва ДНК анализа, рађена на Биолошком институту у Београду, говорила је да она припада Ђорђу. Али, ни ту сага није била окончана. Наиме, недуго потом, додатна анализа рађена од стране других стручњака утврдила је да је комплетан ДНК са лобање уништен пошто је опрана у избељивачу.

Такође, вештачењем нису утврђене ни повреде које би настале да се све одиграло по првобитном признању Марине Андрејић у коме је описала како је ударала сина. Од тада до данас, није пронађена ниједна кост несталог дечака.

И поред повлачења признања она је 2011. година осуђена на 20 година затвора. Пресуду је потврдио и Виши суд у Пожаревцу. 

Неколико месеци касније Апелациони суд у Београду донео је ипак ослобађајућу пресуду због недостатка доказа. Марина је пуштена на слободу после 703 дана колико је провела у притвору.

У образложењу ослобађајуће пресуде Апелационог суда којом је јула 2012. правоснажно ослободио његову мајку Марину оптужби да га је убила, наводи се да је лобања накнадно донесена и ту остављена. За суд, околност да је након више од три месеца од нестанка Ђорђа пронађена његова лобања, када се Марина увелико налазила у притвору, не доказује да га је она убила.

Занимљиво је да је Марина због тога добила и одштету од државе која је износила око 2800 динара по дану проведеном у притвору. 

Случај буди стрепњу

Овај случај на неки начин буди стрепњу у јавности да би осумњичени могли бити ослобођени ако повуку признање. Иако код Данке имамо снимке са камера и друге доказе поменуте на почетку текста остаје зрно сумње о томе какав ће епилог случај имати и да ли ће остали докази бити довољни ако се не нађе тело несрећне девојчице.