SLUČAJ KOJI JE SLEDIO SRBIJU: Telo dečaka nikada nije pronađeno a ishod suđenja je ŠOKIRAO NACIJU

Ubistvo Danke su priznala dva muškarca iz okoline Bora starosti od 50 godina. Po njihovim navodima, Danku su nedaleko od kuće udarili kolima i potom ubacili u automobil sa namerom da je bace na deponiju. 

Međutim, devojčica je i dalje bila živa iako se njima nije tako učinilo. U jednom momentu, Danka se probudila u kolima i počela da vrišti, nakon čeka je jedan od dvojice osumnjičenih udavio. Mrtvu devojčicu su bacili na obližnju deponiju, a nakon dva dana je jedan od njih, zajedno sa bratom i ocem došao i premestio telo na, zasad, nepoznatu lokaciju. 

U javnosti se od tada postavlja pitanje da li osumnjičeni mogu odgovarati ako se devojčicino telo ne nađe. Advokati koji su se ovih dana oglašavali po tom pitanju, poprilično su jedinstveni u stavu da ima elemenata da se osumnjičenima sudi za teško ubistvo sa pretnjom kazne od 10 godina do doživotne robije. 

Pored njihovog priznanja, kao važne dokaze navode i kretnju automobila koja se može pratiti na GPS-u i koja odaje vrlo čudnu putanju službenog "fijata pande". Navodi se i da postoje forenzički dokazi iz automobila i sa odeće koji ukazuju da su osumnjičeni počinili gnusan čin. 

Dakle, sudeći po mišljenjima advokata, princip "nema tela - nema dela" u ovom slučaju ne stoji. 

Ali, šta ako osumnjičeni povuku priznanje?

Slučaj Marine Andrejić

Ovde bi bilo dobro da se podsetimo jednog ranijeg slučaja nestanka deteta koji je Srbiju ostavio bez teksta, a koji u nekim segmentima podseća na Dankin nestanak. U tom sličaju, za razliku od ovoga, glavna sumnja je pala na majku nesrećnog desetogodišnjeg dečaka koji je nestao bez traga 22. jula 2010. godine.

Naime, tog dana je Marina Andrejić zajedno sa svojim sinom Đorđem pošla napolje i ostavila pismo na trpezarijskom stolu u kome je kratko zapisala: "Otišli smo u baštu".

Od tada kreće prava agonija u kući Andrejića jer ni traga ni glasa od majke i deteta nije bilo puna dva dana. Marina se ipak pojavila, potpuno izbezumljena na ulici u blizini kuće govoreći kako ne zna šta joj je bilo sa detetom i kako je verovatno nestalo. 

Tada je zajedno sa mužem prijavila nestanak deteta nakon čega je krenula potraga. Policija je shodno proceduri i činjenici da je poslednja bila sa njim privela Marinu na ispitivanje. Njene izjave pred nadležnim organima bile su pune kontradiktornosti, što je budilo sumnju u njenu krivicu. 

Kao grom iz vedra neba, tokom procesa ispitivanja stigla je šokantna vest da je Marina saopštila kako je ona ubila sopstveno dete. 

Marina je, naime, u policiji izjavila da je sina ubila i da ga je pokrila lišćem. Tvrdila je da ga je ubila drškom od motike. Posle ovog priznanja, Marina je bila optužena za ubistvo sina, a za telom nestalog dečaka započela je potraga.

Povlačenje priznanja

Ipak tu nije kraj. Dva meseca nakon priznanja majka povlači isto navodeći da je popustila pod pritiskom policijskog maltretiranja, što produbljuje misteriju celog slučaja. 

Sedmog novembra 2010. godine usledio je novi šok - lovci su pronašli lobanju za koju se u prvi mah mislilo da pripada nestalom dečaku. Prva DNK analiza, rađena na Biološkom institutu u Beogradu, govorila je da ona pripada Đorđu. Ali, ni tu saga nije bila okončana. Naime, nedugo potom, dodatna analiza rađena od strane drugih stručnjaka utvrdila je da je kompletan DNK sa lobanje uništen pošto je oprana u izbeljivaču.

Takođe, veštačenjem nisu utvrđene ni povrede koje bi nastale da se sve odigralo po prvobitnom priznanju Marine Andrejić u kome je opisala kako je udarala sina. Od tada do danas, nije pronađena nijedna kost nestalog dečaka.

I pored povlačenja priznanja ona je 2011. godina osuđena na 20 godina zatvora. Presudu je potvrdio i Viši sud u Požarevcu. 

Nekoliko meseci kasnije Apelacioni sud u Beogradu doneo je ipak oslobađajuću presudu zbog nedostatka dokaza. Marina je puštena na slobodu posle 703 dana koliko je provela u pritvoru.

U obrazloženju oslobađajuće presude Apelacionog suda kojom je jula 2012. pravosnažno oslobodio njegovu majku Marinu optužbi da ga je ubila, navodi se da je lobanja naknadno donesena i tu ostavljena. Za sud, okolnost da je nakon više od tri meseca od nestanka Đorđa pronađena njegova lobanja, kada se Marina uveliko nalazila u pritvoru, ne dokazuje da ga je ona ubila.

Zanimljivo je da je Marina zbog toga dobila i odštetu od države koja je iznosila oko 2800 dinara po danu provedenom u pritvoru. 

Slučaj budi strepnju

Ovaj slučaj na neki način budi strepnju u javnosti da bi osumnjičeni mogli biti oslobođeni ako povuku priznanje. Iako kod Danke imamo snimke sa kamera i druge dokaze pomenute na početku teksta ostaje zrno sumnje o tome kakav će epilog slučaj imati i da li će ostali dokazi biti dovoljni ako se ne nađe telo nesrećne devojčice.