ШТА ЈЕ АНТИСЕМИТИЗАМ И КОЈЕ СУ ЊЕГОВЕ ПОСЛЕДИЦЕ? Ево одакле потиче идеја о терористичком нападу у Београду

У тренутку док истрага још траје можемо само претпоставити, у оквиру аналитичке реализације, да је напад последица насилног екстремизма чија је мета била амбасада Израела, наводи се у тексту објављеном на сајту Института.

Институт за политику и економију југоисточне Европе најоштрије је осудио терористички напад који се догодио 29. јуна у Београду, и у тексту, који је обављен на сајту Института наводе да нема сумња да је напад последица антисемитске пропаганде која је све јача током рата на Блиском истоку.

Текст са њиховог сајта преносимо у целости:

Нема сумње да је терористички напад испред амбасаде Државе Израел у Београду, у ком је вехабија терориста хицем из самострела у врат ранио припадника Жандармерије Републике Србије на радном месту, последица антисемитске пропаганде која је све јача током рата на Блиском истоку. Институт за политику и економију југоисточне Европе најоштрије осуђује овај безуман чин и пружа подршку сузбијању екстремних идеологија.

Нападача су српске власти окарактерисале као припадника идеологије радикалног ислама, а који је део шире терористичке групе. У тренутку док истрага још траје можемо само претпоставити, у оквиру аналитичке реализације, да је напад последица насилног екстремизма чија је мета била амбасада Израела. Јеврејске заједнице широм Европе подижу степен безбедности, а заједнице попут оних у Француској располажу наоружаним обезбеђењем које примењује техничке мере физичких баријера приликом доласка деце у школе и објекте јеврејске заједнице.

А шта су узроци?

ИНСПИРАЦИЈЕ И ПОСЛЕДИЦЕ

Антисемитизам као облик радикалне интерпретације стварности представља нарастајућу безбедносну претњу на европском континенту. Порасту антисемитизма као безбедносне претње погодује пролиферација дезинформација, теорија завера и лажних вести које служе као основ екстремно десних и екстремно левих идеологија. Тежина објективне стварности се често упрошћено интерпретира кроз постојање „завера“. Објективне околности као што је рат против Хамаса у појасу Газе додатно погодују ширењу мржње према Јеврејима. Организовање вербалних напада на Јевреје који живе широм Европе представља класичан пример модерног антисемитизма према дефиницији ИХРА (Интернатионал Холоцауст Ремембранце Alliance). Кривити Јевреје за поступке Државе Израел је активност која превазилази законско право на протест и изражавање неслагања са политиком Израела.

Грађански рат у Сирији је такође био повод за ширење антисемитских садржаја међу мигрантском популацијом у Европи а против Јевреја. Интернетом су кружиле карикатуре ајкуле која на перају има Давидову зведу и кружи око чамца са арапским мигрантима, што је само један у низу примера којима се без доказа кривица за мигрантску кризу и трагедију приписује Јеврејима.

НАЧИН ОПЕРИСАЊА

Радикални садржаји који воде ка насилном екстремизму шире се кроз два главна колосека. Први колосек је пропагандни садржај који пласирају ИСИС и друге терористичке организације чије се деловање заснива на злоупотреби Ислама. Други колосек је ширење нео-нацистичких садржаја, често заогрнутих идејом „суверенизма“ и „анти-глобализма“ док се у суштини ради о старим поставкама у новим временима.

Руска ратна пропаганда од 2011. године игра значајну улогу у потпиривању анти-семитских идеја. Руско руководство је у неколико наврата са антисемитском позадином адресирало своје нападе на председника Зеленског. У великом броју случајева такав садржај не спада у класични оквир анти-семитизма већ у модерни антисемитизам који је дефинисан у ИХРА дефиницији. Антисемитизам је саставни сегмент идеологије ИСИС-а који се истиче слоганом да се бори против „Јевреја и крсташа“.

МОДЕЛИ ТЕРОРИЗМА

Сваки терористички акт састоји се из две основне компоненте – мотивације и оперативне способности. Мотивација у виду радикалне идеологије делује погубно на лица која су рањива на овакав садржај. Временом радикализовани појединци прелазе у ступањ насилног екстремизма тј.фазу када код њих постоји чврста решеност да са речи пређу на дела. Насилни екстремизам се не води „злочиначким прорачуном“ већ само приликом.

У пракси то значи да насилни екстремизам као тероризам у својој последњој фази – терористичком нападу не узима у обзир могућност смртног исхода за нападача већ доступнсот мете. Дакле, терористи су једини криминалци на свету који се хвале својим неделима и могућност губитка живота за њих није фактор одвраћања, већ им је примарни циљ им да изврше напад. Одсуству „злочиначког прорачуна“ погодује управо процес радикализације. Није нужно да појединац припада терористичкој организацији да би се радикализовао већ се може и саморадикализовати путем интернета. Управо неометано ширење анти-семитског садржаја на интернету као и Хамасова ратна пропаганда доприносе порасту анти-семитских осећања.

Мичел О’Флерти, директор Агенције ЕУ за фундаментална права, изјавио је да су пандемија COVID-19, руска агресија на Украјину и криза на Блиском Истоку утицале на пораст антисемитизма у Европи, на шта су упозориле и многе организације цивилног друштва. Природа говора мржње заснованог на online антисемитизму налази се у експоненцијалном порасту и представља изазов за пријављивање и бележење таквих инцидената констатује се у извештају о Антисемитизму за 2022. годину који је сачинила Агенције ЕУ за фундаментална права", наводи се у тексту објављеном на сајту Института.