СТУДЕНТКИЊА У СУБОТИЦИ НАЂЕНА СИЛОВАНА И ЗАДАВЉЕНА! Убица оставио траг, а због једне грешке Велибор је умало осуђен на смрт
Боље 100 кривих на слободи, него један невин у затвору - основни је циљ сваког кривичног поступка. Међутим, Велибор Рапајић из Суботице умало невин није завршио пред стрељачким водом.
Због злочина који 1998. године није починио, али због бројних пропуста које полиција, вештаци, тужилац и судије јесу починили Рапајић је невин притворен и оптужен. Суочен је са тада важећом смртном казном.
Полиција је од првог дана у рукама имала идентитет убице, али тај траг није дуго следила. Сви докази прикупљени против, тада 23-годишњег, Велибора Рапајића били су заправо резултат бројних пропуста.
"АНЂЕО ЛЕПИ! КОЈИ ЈЕ ТО МАНИЈАК, НЕ ДАЈ БОЖЕ НИКОМ" Тању је бивши муж заклао насред пута у Немачкој, огласила се њена сестра
"НЕКО ЈЕ КОНАЧНО УРАДИО НЕШТО У ВЕЗИ ВАС, БОЛЕСНИХ СРБА" Никола је убијен у Чикагу, радници његове фирме добијају ЈЕЗИВЕ поруке
"ЗАСТАО ЈЕ НА СЕКУНДУ, А ОНДА СЕ СРУШИО" Детаљи трагедије у Миријеву - преминуо током партије малог фудбала
Кључни доказ, ДНК анализа представљена је као непогрешива, а управо је због погрешне ДНК анализе, погрешан човек оптужен и замало, по тадашњем закону, осуђен на смртну казну.
Тело студенткиње Хелге Чевари, 5. октобра 1998. године, њене цимерке, пронашле су у дворишту подстанарске куће у Суботици. Те јесење вечери, 23- годишња девојка, била је силована и задављена. Убица је, после злочина, из стана студенткиње, украо и нешто њене уштеђевине, али и бонове за мензу, из новчаника, једне од цимерки убијене Хелге, подсећа на овај злочин емисија "Случај" на ТВ Инсајдер.
Очевидаца злочина није било, међутим, током увиђаја, криминалистички инспектори пронашли су једну цедуљу. Полиција која је дошла на увиђај у дворишту је, поред одбачених Хелгиних фармерица пронашла папир, увијен у најлон и облепљен селојетејпом, а на коме је са једне стране био исписан текст на арапском језику. Са друге је био латинични запис. Испоставиће се да је тај папир случајно оставио убица, и да је носио траг који је директно водио ка њему.
Кључни доказ
Како је објављено у емисији "Случај" на ТВ Инсајдер већ током увиђаја полиција је у рукама имала кључни доказ. С једне стране папира биле су записане молитве на арапском, међутим, са друге је писало: "Скендер Мемети за срећу". И тада настаје први пропуст - наиме, инспектори нису довољно пажње посветили проучавању цедуљице. Од тог момента истрага креће у погрешном смеру.
Папирић који је убица оставио за собом на месту злочина инспектори су занемарили. Приоритетни задатак зато што су, у стану убијене девојке, украдени бонови за храну, за полицајце је било надгледање студентске мензе. У потрази за сумњивим мушкарцем, проверавали су и све пријаве које су жене у Суботици, у периоду када је Хелга убијена, упутиле полицији.
Тело убијене Хелге Чевари, одмах после увиђаја послато је на обдукцију. Лекари судске медицине, издвојили су са тела жртве биолошке трагове како би урадили ДНК анализу, наводи се у емисији "Случај" на ТВ Инсајдер. Први траг ка откривању могућег извршиоца била је пријава власнице једне суботичке галерије која је неколико дана пре убиства Хелге Чевари полицајцима испричала да је у њен локал долазио мушкарац који се чудно понашао и због кога се, како је тврдила осетила физички угроженом.
Власница галерије до детаље је описала изглед младића, а полиција је кренула у теренску потрагу. Десетак дана после злочина, у улици, у близини зграде полиције, приметили су младића, који је одговарао опису. Био је то 23-годишњи Велибор Рапајић.
Инспектори су почели да га прате у стопу. Касније је пред судом о томе сведочио и полицајац Маринко Остојић.
- Праћење те особе је трајало 40 минута. За све време праћења тај мушкарац је наметљиво ступао у контак са женским лицима, и то у великом броју случајева. Готово свакој женској особи, независно на старост се обраћао. Ти контакти су били без уочљиве агресије, радило се о вербалном прилажењу и понеком физичком контакту тако што би тај мушкарац ухватило женску особу за руку или је помиловао... Тај мушкарац је затим ушао у студентски ресторан где се задржао око пет минута. Видели смо и да је разговарао са двојицом мушкараца, њих смо контактирали и тако смо тог мушкарца идентификовали као Велибора Рапајића - рекао је тада Остојић.
Наиме, ниједна жена, којој је према речима полицајца, Велибор Рапајић наметљиво прилазио није то посведочила. Према речима Рапајићеве адвокатице, полиција заправо није могла ни да докаже ко су те жене.
- Та полицијска прича није била апсолутно тачна. То је инспектор Остојић испричао да су га пратили од негде Економског факултета па до центра града. Да је између 10 до 20 жена пресретао. На питање где су те жене које је он пресретао нисмо их идентификовали. Зашто нисте идентификовали? Због тога што смо га пратили. Па колико вас је пратило? Тројица - рекла је Рапајићева адвокатица Едит Дер Шерегељ.
Моменат када је Велибор Рапајић за полицију постао главноосумњичени био је када је, ушао у студентску мензу. Разлог за то био је нестанак бонова из новчаника једне од цимерки убијене Хелге Чевари у ноћи злочина. Полиција је управо због тога, 17 дана, од како се злочин догодио, под присмотром држала студентску мензу тражећи сваког иоле сумњивог, који би те бонове искористио. Иако код себе није имао бонове за храну и иако никада није упознао Хелгу Чевари Рапајић је приведен. После информативног разговора од њега је узета крв, која је послата на ДНК анализу Заводу за судску медицину у Новом Саду. Полицајци су затражили да се ДНК профил Велибора Рапајића упоредио са биолошким траговима нађеним на телу убијене девојке.
ДНК анализа, крајем деведесетих година, тек је почела да се примењује у Србији. Међутим, представљена је као најпоузданији доказ идентификације. На суду необорив. У даљем доказном поступку, у случају Велибора Рапајића, испоставило се да је то ДНК вештачење, коме су веровали и тужилац и истражни и поступајући судија, уствари било највећа грешка поступка.
Резултат налаза новосадског Завода за судску медицину био је да су тестови показали да се ДНК профил Велибора Рапајића, са вероватноћом од 99,99 одсто поклапа са биолошким траговима нађеним на телу убијене Хелге Чевар. Та вероватноћа била је више него довољна за покретање истраге против Рапајића, те је 18. децембра 1998. године он и ухапшен, као главноосумњичени да је силовао и задавио студенткињу у Суботици.
- Након што је Велибор ухапшен, председник суда је дао изјаву за штампу да је револуционарном методом откривен Р.В, као извршилац кривичног дела силовања и убиства студенткиње и да ће по свој прилици овај случај ући у анале правосуђа - навела је адвокатица Едит Дер Шерегељ.
Управо ДНК анализа, али са погрешним резултатом, умало је Велибора Рапајића из Суботице одвела пред стрељачки вод, с озиром на то да је тада на снази још била смртна казна. Ипак, науци се тих година, у полицијским истрагама, безрезервно веровало. Због ДНК анализе, која је, крајем двадесетог века, почела да се примењује широм света, стотине погрешног окривљених и осуђених били су ослобођени. У Суботици се умало догодило супротно.
ДНК је јединствен профил
Свака особа има јединствен ДНК профил, зато се такав доказ и сматра једним од најачих у полицијским истрагама, за емисију "Случај" на Инсајдер ТВ каже професор Оливер Стојковић са Института за судску медицину у Београду.
- ДНК-а профил уствари представља, ајде да кажемо једну врсту бројачаног, нумеричког записа резултата генетичких анализа. Он је дужи него што је ЈМБГ број у нашој земљи. Па у том смислу уколико две особе могу да имају идентичне ЈМБГ бројеве онда можемо очекивати да и две особе имају исте ДНК-а профиле. То се једноставно не дешава - објаснио је Остојић.
ДНК налаз није био једини доказ на онову ког је Велибора Рапајића постао оптужен да је убица и силоватељ. Полиција је од њега тражила и да препише одређени текст, како би се његов рукопис упоредио са рукописом текста на цедуљи која је убици испала из џепа и остала поред тела убијене Хелге Чевари. Као ни у једном случају до тада, испоставиће се да је налаз и вештака за рукопис такође био погрешан. И иако су од првог дана истражитељи у рукама имали идентитет убице, ипак су због низа пропуста најпре ухапсили, а онда умало и осудили погрешног.
Име убице било на папирићу
Кључни траг са места злочина, била је цедуља на којој су с једне стране биле су записане молитве на арапском, а са друге, латиницом: "Скендер Мемети за срећу". Тај папирић испао је убици 23-годишње студенткиње у Суботици.
Скендер Мемети - полиција је најпре посумњала да би то можда могло бити, име и презиме убице. И та сумња је била добар траг. Међутим, инспектори су га брзо одбацили и тиме направили нови пропуст. На то их је навела чињеница да, у време убиства Хелге Чевари, полиција нема ниједну особу која је са пребивалиштем у Србији била регистрована под овим именом и презименом. А кад се ухапси погрешан, онда злочинац може да се устреми на нове жртве - што се касније и догодило.
Графолог новосадске полиције Даринка Попов урадила је вештачење рукописа на цедуљи и упоредила га са рукописом ухапшеног Велибора Рапајића. У писменом налазу достављеном суду, она је потврдила да рукопис на нађеном папиру одговара рукопису осумњиченог Рапајића.
Током суђења адвокатица оптуженог Рапајића оборила је графолошки налаз вештака Даринке Попов. Папир који је пронађен поред тела убијене девојке и који је, како се отпочетка претпостављало, случајно испао из џепа убице био је у ствари хоџин запис. Запис који је убица носио за појасом, како би га пратила срећа. На њему је на арапском писму, како је утврђено на суду, било исписано: "У име милости Бога". Али је у себи, на другој страни носио и кључни траг до убице. Ни мање ни више него име убице. Полиција је, међутим тај траг занемарила.
Чак два графолога, која су била на списку судских вештака тврдила су да се рукопис са папирића пронађеним на месту убиства студенткиње и Рапајићев рукопис поклапају. Ангажован је и трећи вештак, међутим ни његово тумачење рукописа није направило значајан помак у поступку.
После три година силоватељ ухапшен
После три године, суботичка полиција је решила убиство студенткиње Више педагошке школе Хелге Чевари. Скендер Мемети из Урошевца ухапшен је због сумње да је починио силовање, а после истраге утврђено је да је Мемети 5. октобра 1998. године око 20 сати убио студенткињу Чевари и извршио још неколико кривичних дела.
Велибор Рапајић, ухапшен 18. децембра 1998. провео је скоро годину дана у затвору да би се испоставило да је невин.
