У СРБИЈИ ТРЕНУТНО ИМА 519 РЕГИСТРОВАНИХ ПЕДОФИЛА: Број напасника драматично расте
Регистар је основан 2015. године на основу тзв. "Маријиног закона"
Број регистрованих педофила у Србији према најновијим подацима Управе за извршење кривичних санкција је 519. То је за преко стотину људи више него што их је било априла прошле године.
Статистика показује тренд увећања броја особа које се налазе на листи осуђеника за дела против полне слободе према малолетним лицима.
- Почетак 2019. - 96
- Октобар 2019. - 279
- Октобар 2020. - 371
- Април 2021. - 416
УХАПШЕНЕ ТРИ ОСОБЕ: Лекарка из Београда од супруге лажно имунизованог добила новац
ЈЕЗИВА ПОДУДАРНОСТ! Зорана убили на исти начин као и Ђокиће - убице их после смрти запалиле, па бациле у јаму
ЗОРАН ПРЕМИНУО У ЈЕЗИВИМ МУКАМА: Налаз обдукције открио нове детаље
Регистар је основан 2015. године на основу тзв. "Маријиног закона" (Закон о посебним мерама за спречавање вршења кривичних дела против полне слободе према малолетним лицима).
Правилник о вођењу евиденције (Регистра) донет је у септембру 2015. године од кад се и води. Управа за извршење кривичних санкција Министарства правде је надлежна за вођење те евиденције - објаснили су нам у Управи.
Овај закон примењује се за извршиоце следећих кривичних дела према малолетницима:
- Силовање
- Обљуба над немоћним лицем
- Обљуба са дететом
- Обљуба злоупотребом положаја
- Недозвољене полне радње
- Подвођење и омогућавање вршења полног односа
- Посредовање у вршењу проституције
- Приказивање, прибављање и поседовање порнографског материјала и искоришћавање малолетног лица за порнографију
- Навођење малолетног лица на присуствовање полним радњама
- Искоришћавање рачунарске мреже или комуникације другим техничким средствима за извршење кривичних дела против полне слободе према малолетном лицу
Учиниоцу кривичног дела суд не може ублажити казну нити се он може условно отпустити. Кривично гоњење и извршење казне не застаревају за кривична дела овог закона која су извршена према малолетним лицима.
Шта пише у регистру педофила?
- Име и презиме правоснажно осуђеног за неко од кривичних дела против полне слободе над малолетницима
- Матични број
- Адреса пребивалишта
- Подаци од значаја за физичко препознавање осуђеног (урођени знаци, тетоваже)
- Подаци о запослењу
- Фотографије осуђеног
- ДНК профил
- Подаци о кривичном делу и казни на коју је осуђен
- Подаци о правним последицама осуде
- Подаци о спровођењу посебних мера прописаних законом
Коме се могу доставити подаци из регистра
На податке садржане у Регистру, примењују се одредбе закона који уређују заштиту података о личности и тајности података. То значи да подаци из Регистра нису јавни.
Подаци из евиденције се могу дати суду, јавном тужиоцу и полицији у вези са кривичним поступком који се води против лица о коме се води посебна евиденција, а уз образложен захтев, подаци се могу дати и државном органу, предузећу, другој организацији или предузетнику, ако још трају правне последице осуде и ако за то постоји оправдани интерес заснован на закону. Подаци из посебне евиденције могу се дати и иностраним државним органима, у складу са међународним споразумом.
Државни и други органи, као и правна лица или предузетници који раде са малолетним лицима дужни су да затраже податак да ли је лице које треба да заснује радни однос код њих, односно обавља послове са малолетним лицима, уписано у посебну евиденцију.
Која је обавеза особа у регистру?
- Редовно јављање полицији (на месец дана)
- Редовно јављање Повереничкој канцеларији Управе за извршење кривичних санкција (на месец дана)
- Престанак вршења позива или занимања које се односи на рад са малолетним лицима
- Да посећују професионална саветовалишта и установе
- Престанак вршења јавне функције
- Забрања стицања јавних функција
- Да не посећује места на којима се окупљају малолетна лица (школе, вртићи)
- Да обавештава повереника о промени пребивалишта, боравишта или радног места
- У случају да путује у иностранство, поверенику и МУП-у доставља адресу на којој ће бити у иностранству и контакт особе
Брисање из регистра није могуће
Подаци из евиденције воде се трајно и не могу се брисати.
После истека сваке четири године од почетка примене посебних мера суд, који је донео првостепену одлуку, одлучује о потреби њиховог даљег спровођења, до 20 година од истека казне.
