УБИСТВО ПО "ЗЕМУНСКОМ РЕЦЕПТУ" Вођи звездарског клана главе дошао пријатељ - мистерија београдског подземља
Вођа озлоглашеног, али тајновитој клана, био је Средоје Шљукић Шљука, који је био најпознатији и најпрепознатљивији лик ове криминалне групе, фронтмен и заштитно лице до своје смрти, 27. септембра 2002. године. Реч је о "звездарском клану", који је својевремено "харао" Београдом.
Лукав, опрезан и немилосрдан Средоје Шљукић, који је изашао као победник из многих уличних сукоба, платио је цену пријатељства са Љубишом Бухом Чуметом, некадашњим вођом "сурчинског клана" и сведока сарадника у поступцима против озлоглашених Земунаца. Иза његове ликвидације стајали су Земунци, а у њега су наводно пуцали Миле Луковић Кум и Сретко Калинић.
Убиство је извршено по "земунском рецепту". Шљука се налазио у "аудију", заједно са својим братом од стрица Зораном Шљукићем и телохранитељем Велибором Ћировићем. Његов аутомобил је био лако препознатљив због специфичне регистрације "БГ-77-72", што је био датум и година Шљукиног рођења, 7. јул 1972.
ДОЖИВОТНА РОБИЈА ЗА НАРКО-БОСА? Чувени адвокат открио шок детаље: Шарић сам себе довео у безизлазну ситуацију
"НЕНАД ПРИЧА САМО НЕБУЛОЗЕ" Након шокантног признања о убиству кик-боксера Цветковића, успела је да изусти само ово
ШОК! Беливук провео пола сата са свештеником, али не и Маре Месар - откривени до сада непознати детаљи о крими вођама
На ауто-путу су га претекли и сатерали у зауставну траку и док му је један аутомобил препречио пут, из оног који је стао поред њега, на ауто-путу у близини Сава центра, отворена је паљба из две аутоматске пушке. Испаљено је између 30 и 40 хитаца.
Шљука је убијен на месту, док је његов рођак Зоран смртно рањен и убрзо је издахнуо. Телохранитељ се сагнуо и сакрио на задњем седишту и то му је спасило главу. Брзо као што су се појавили, нападачи су исто тако и нестали. Убрзо је дошла патрола полиције која је чула рафале, али полицајци нису ни покушали да стигну нападаче.
Ћировић је тада сео на возачко место и превезао Шљукиће до Ургентног центра, али је за обојицу било касно.
Због начина извршења ликвидације из полиције се одмах могло чути да иза напада стоје Земунци. Наводни мотив је било Шљукино пријатељство са Љубишом Бухом Чуметом, а пуцачи су били Сретко Калинић и Миле Луковић звани Кум, ударне песнице "земунског клана", чији чланови су без милости ликвидирали свакога за кога би посумњали да одржава било какве везе са њиховим крвним непријатељем и каснијим крунским сведоком у поступцима против њих - Чуметом.
Тако је Шљуки, човеку који је надживео бројне озбиљне непријатеље, главе дошао један пријатељ.
Средоје Шљукић Шљука је словио за вођу "звездарског клана", а о њима се више знало из прича непријатеља, него што су се они сами оглашавали. Шљука није деловао сам, али су се чланови те организације углавном крили иза њега, а после његове смрти су тихо нестали у анонимности а о њима много више зна полиција него шира јавност.
Шљуку су прославили његови непријатељи, иако се за њега већ раније причало да је склон екстремном насиљу, али и да је лукав и прорачунат, као и да има добре контакте у полицији, па и политици. Тако се својевремено пронела гласина да су Душан Спасојевић Дућа и Миле Луковић Кум, вође "земунског клана", који су, по званичној верзији, страдали у обрачуну са специјалцима у Мељаку, ликвидирани управо због освете за Шљукића.
Наводно је један од специјалаца, пре него што је испалио смртоносни рафал у њих, рекао: "Ово вам је за Шљуку!".
То је можда урбана легенда, али нема сумње да је Шљукић имао добре контакте у полицији, али и да је знао како да избегне озбиљњу затворску казну, иако је два пута био у истрази у ЦЗ-у, које је улично име за Окружни затвор у Београду.
Два пута иза решетака
Први пут је био ухапшен као малолетник, 1988. године, након што је, наводно пуцао у једног човека из кратежа. Ипак, за то дело није осуђен. Други пут је у истрази био 1993. године због изнуде и рекетирања. Његова територија је хватала и један део Булевара краља Александра, тада Булевар револуције. Булевар је био пун радњица и шверцера, што је било идеално место за рекетирање, поготово оних који су и сами били умешани у криминалне радње и кријумчарење робе и због тога нису имали коме да се жале.
Шљука је био у сукобу са многима, па и са ривалском "вождовачким кланом". У култном филму "Видимо се у читуљи" постоји кадар када се Вождовчани снимају испред Шљукног "поршеа", али су видно нервозни. Упозоравају сниматеље да што пре крену како "онај не би пуцао са прозора".
Иако се касније често писало како је Шљукић био кукавица, то није било тачно, што показује и тај снимак.
Легендаран је био његов сукоб са Банетом Гребенаревићем, једним од најживописнијих и најбучнијих криминалаца деведесетих, који је уживао у медијској слави. Њихов сукоб је кулминирао у кафићу спортског центра "Олимп", када су са једне стране били Гребенаревић са једним пратиоцем а на другој Шљука са другом. Почела је жестока пуцњава, испаљено је много метака, а жртва обрачуна криминала била је девојка Татјана Николић, коју је ни криву ни дужну погодио залутали метак. За њено убиство никада нико није одговарао.
Гребенаревићу је прво подметнута бомба на прозор куће у којој је живео, али је он остао неповређен. Срећа га је напустила 1996. године, када је у насељу Бежанијска коса изрешетан, заједно са пратиоцем, пријатељем и портпаролом Зораном Шубаром. У њих је испаљено толико метака, да се аутомобил запалио, а станар суседне зграде који је сишао да угаси пламен, видео је у аутомобилу побијене људе.
Један од начина на који је Шљука владао били су и "Шљукини клинци", група сурових малолетника и подмладак "звездарског клана". Они су "преносили Шљукине поруке", па су тако 1997. године претерали и претукли до смрти Радована Тапушковића Талета. Наводно су дошли у сукоб око неке певачице, али је вероватнија друга верзија, да су заратили око власништва над једним клубом.
Шљукић се увек кретао у панциру и са обезбеђењем, али то није спречило Зорана Бошковића из Бијелог Поља да покуша да га убије. Шљука и Црногорац су се закачили у једном ресторану на углу Булевара краља Александра и Улице господара Вучића. Када је изашао напоље, Бошковић је пуцао у правцу Шљуке и његовог обезбеђења и убио Вељка Радовановића (21), а ранио другог телохранитеља.
Каријера овог суровог криминалца са добрим везама у полицији, на крају су окончали још суровији криминалци који су имали још боље везе у полицији - код Сава центра 2002. године.
