"Уместо да славимо матуру, ПЛАЧЕМО за њим": Речи друга настрадалог дечака из Тутина КИДАЈУ ДУШУ
"Чекали смо да његова браћа стигну из Немачке, нисмо хтели да га сахранимо без њих"
У тешкој несрећи, у четвртак, на аутопуту Ниш-Београд, погинули су дечак из Тутина Е.Х. (15) и возач комбија С.Т. (48) из Крушевца. Тешке повреде задобили су дечакова мајка Н.Х. (50) и његов стриц Е.Х. (35).
Прочитајте и:
Како се сазнаје, С.Т., који је превозио плочасти материјал, зауставио се у зауставној траци и укључио четири мигавца са прописно подигнутом паркирном кочницом, док су у кабини остали његов син и још један рођак.
- С.Т. је изашао да провери шта лупа позади у кабини. Само што је отворио задња врата, на њега је налетео "сеат кордоба", за чијим је воланом био Елвис Ходовић. Од силине ударца, С.Т. је на месту настрадао, као и дечак који је испао на пут са задњих седишта "сеата", где је спавао. Син и рођак С.Т., који су били у комбију, прошли су без огреботине, али је младићу позлило када је угледао мртвог оца. Током полицијског увиђаја трагови кочења нису пронађени и, према прелиминарним резултатима, Е.Х. је "сеат" возио око 130 километара на час. Сумња се да је до удеса дошло јер се Е.Х. успавао током вожње – рекао је извор близак истрази.
Дечаков стриц и мајка су смештени у болницу у Смедеревској Паланци и налазе се ван животне опасности.
У дому трагично настрадалог дечака јуче је владала туга због дечакове смрти, али и због погибије С.Т.
- Е.Х. је био добро дете, пун живота, прави весељак, добар као и сви његови. Бавио се и спортом, чак мислим да је освојио неку медаљу на такмичењу каратиста или џудиста. Цело насеље плаче за њим и много им је жао возача комбија – рекле су комшије.
Е.Х. је био омиљен у одељењу, а његови школски другови кажу да су га волели као брата.
- Недостајаће нам његов осмех, глас… Остала је празна столица на којој је седео. Уместо да славимо матуру, ми данас плачемо за њим… Дуго је био болестан, али се борио, био је јунак, а ето, настрадао је у удесу – каже један од дечакових школских другова.
- Чекали смо да његова браћа стигну из Немачке, нисмо хтели да га сахранимо без њих. Нема човека који није заплакао у Тутину. Нема ту речи утехе, шта да кажемо његовој породици? Нити се наживео, нити је по реду – каже комшија настрадалог малишана.
Породица дечака је, каже он, скромна и поштена. Њихови су вредни и од малих ногу су почели да зарађују.
- Радни и поштени људи, цењени, ником воду нису натрунили. Доста им је било муке због тога што је био болестан, сад их је његова смрт покосила – прича комшија.
