"Umesto da slavimo maturu, PLAČEMO za njim": Reči druga nastradalog dečaka iz Tutina KIDAJU DUŠU
"Čekali smo da njegova braća stignu iz Nemačke, nismo hteli da ga sahranimo bez njih"
U teškoj nesreći, u četvrtak, na autoputu Niš-Beograd, poginuli su dečak iz Tutina E.H. (15) i vozač kombija S.T. (48) iz Kruševca. Teške povrede zadobili su dečakova majka N.H. (50) i njegov stric E.H. (35).
Pročitajte i:
Kako se saznaje, S.T., koji je prevozio pločasti materijal, zaustavio se u zaustavnoj traci i uključio četiri migavca sa propisno podignutom parkirnom kočnicom, dok su u kabini ostali njegov sin i još jedan rođak.
- S.T. je izašao da proveri šta lupa pozadi u kabini. Samo što je otvorio zadnja vrata, na njega je naleteo "seat kordoba", za čijim je volanom bio Elvis Hodović. Od siline udarca, S.T. je na mestu nastradao, kao i dečak koji je ispao na put sa zadnjih sedišta "seata", gde je spavao. Sin i rođak S.T., koji su bili u kombiju, prošli su bez ogrebotine, ali je mladiću pozlilo kada je ugledao mrtvog oca. Tokom policijskog uviđaja tragovi kočenja nisu pronađeni i, prema preliminarnim rezultatima, E.H. je "seat" vozio oko 130 kilometara na čas. Sumnja se da je do udesa došlo jer se E.H. uspavao tokom vožnje – rekao je izvor blizak istrazi.
Dečakov stric i majka su smešteni u bolnicu u Smederevskoj Palanci i nalaze se van životne opasnosti.
U domu tragično nastradalog dečaka juče je vladala tuga zbog dečakove smrti, ali i zbog pogibije S.T.
- E.H. je bio dobro dete, pun života, pravi veseljak, dobar kao i svi njegovi. Bavio se i sportom, čak mislim da je osvojio neku medalju na takmičenju karatista ili džudista. Celo naselje plače za njim i mnogo im je žao vozača kombija – rekle su komšije.
E.H. je bio omiljen u odeljenju, a njegovi školski drugovi kažu da su ga voleli kao brata.
- Nedostajaće nam njegov osmeh, glas… Ostala je prazna stolica na kojoj je sedeo. Umesto da slavimo maturu, mi danas plačemo za njim… Dugo je bio bolestan, ali se borio, bio je junak, a eto, nastradao je u udesu – kaže jedan od dečakovih školskih drugova.
- Čekali smo da njegova braća stignu iz Nemačke, nismo hteli da ga sahranimo bez njih. Nema čoveka koji nije zaplakao u Tutinu. Nema tu reči utehe, šta da kažemo njegovoj porodici? Niti se naživeo, niti je po redu – kaže komšija nastradalog mališana.
Porodica dečaka je, kaže on, skromna i poštena. Njihovi su vredni i od malih nogu su počeli da zarađuju.
- Radni i pošteni ljudi, cenjeni, nikom vodu nisu natrunili. Dosta im je bilo muke zbog toga što je bio bolestan, sad ih je njegova smrt pokosila – priča komšija.
