УМЕСТО У ШЕТЊУ, МАЛУ АНЂУ ПОВЕО У СМРТ! Владица зверски силовао па убио девојчицу (3), полицајци нису могли да задрже сузе

Многи злочини почињени на територије Србије узнемирили су јавност. Неки од њих су толико сурови да се и годинама, али и деценијама касније са језом говори о њима, а актери крвавих пирова служе дугогодишње робије или су сами пресудили себи. У категорији Најјезивији злочини у Србији подсећамо вас на нека монструозна дела која су однела невине животе и завила у црно многе породице, али и цела места у којима су се десили.

Почетком јула 2016. године објављена је вест да је у селу Вратарница код Зајечара силована и убијена Анђелина Стефановић (3). Јавност у Србији је била згрожена. Малена Анђелина је једна од најмлађих жртава у низу сличних зверстава које последњих година потресају Србију. 

Тог 9. јула 2016. девојчицу је ујак повео у комшилук на родендан своје вршњакиње, а тамо се задесио и рођак домаћина Владица Рајковић (1988). Нико није ни помишљао шта му се мотало по глави док играо са децом. У сумрак је изашао са рођендана и кришом повео са собом малу Анђелину. Гости су приметили да их нема. Цело село је скочило. Сви су кренули у потрагу за малом Анђом. Раме уз раме са пријатељима, комшијама и рођацима, био је и Небојша Рајковић, Владицин отац. Никоме се није јавио на телефон. Једино није одбио очев позив.

- Чуо се само врисак детета. То је био задњи позив да сам је ја чуо - испричао је несрећни човек за емисију "Досије" Машана Лекића.

Током потраге за девојчицом, њен ујак наилази на Владицу. Анђе нигде није било. Питао га је где је, рекао је да не зна и после све време ћутао. Убрзо су се окупили сви мештани и нико није поверовао у његову изјаву да је девојчицу оставио на аутобуској станици. Како су мештани тврдили, док су чекали да дође полиција, борили су се са поривом да га не малтретирају док не призна све.

- Да сам имала нож, пре него што су дошли полицајци, ту бих га заклала - изјавила је Данијела Стефановић, девојчицина мајка.

Полиција је покренула истрагу. Најпре су у Рајковићевој кући пронашли мокру одећу. То их је усмерило да крену у потрагу ка реци Тимок. Тамо су се упутили и мештани. Ишли су и узводно и низводно. Нигде је није било. Потрага је трајала читаву ноћ, али није имала успеха. У исто време, трајало је испитивање Владице Рајковића у полицијској станици. 

Признао је да је одвео дете недалеко од села, где ју је силовао, давио за врат, па онда докрајчио, смрскавши јој главу каменом, јер није могао да поднесе вриштање.

На споредном путу, у јарку где протиче вода, пронађено је тело. На место злочина одвео их је убица лично. Полицајци који су пронашли унакажено тело девојчице нису могли да задрже сузе. Још увек је давала знаке живота, али није јој било спаса.

Сахрањена је на сеоском гробљу два дана касније.

Сваке године, мајка девојчице у очају изговара:

- Желим му да осети бол који је осетила моја Анђелина док ју је силовао и на крају убио. Он је заслужио да умре у најгорим мукама.

Током истраге доказано је да је Рајковић убио и своју комшиницу Драгану Станковић (47), код које је надничио и дуговао јој новац. Након што ју је убио, опљачкао ју је, а тело је умотао у тепих и колицима га одвезао до Тимока, где га је бацио у реку. То се догодило само три недеље пре него што је Владица починио још гнуснији злочин. 

Монструм је осуђен на 40 година затвора, а током судског процеса је био сталожен, без емоција и кајања. Његова одбрана била је срамна. Упркос признању које је дао полицији, Рајковић је тврдио да је малу Анђу носио на леђима, да се оклизнуо па је она пала и ударила главом.  Одбрана је уложила жалбу сматрајући да је он у тренутку злочина над малом Анђелином био у стању тешког пијанства, па му је урачунљивост била битно умањена. Апелациони суд у Нишу одбацио је жалбу и потврдио пресуду Вишег суда у Зајечару којом је осуђен на јединствену казну од 40 година затвора због силовања и тешког убиства трогодишње Анђелине Стефановић и убиства комшинице Драгане Станковић (47).

Недуго након злочина покренута је иницијатива да се Владица прогласи непожељним и да му се забрани повратак у село ако жив дочека крај робије. Како се наводи, родитељи су га се одрицали, али мештани говоре како га отац повремено обилази у затвору и носи му одећу и храну, као и новац.