ЗАШТО НА ЗОРАНУ НИЈЕ БИЛО ЈЕЛЕНИНЕ КРВИ? Сведок открио кључни доказ, разрешена највећа мистерија убиства певачице
Зоран Марјановић је, према пресуди Вишег суда у Београду, 2. априла 2016. године брутално, са девет удараца металним предметом, убио супругу Јелену Марјановић, на насипу у београдском насељу Црвенка, а на његовој одећи нису пронађени трагови жртвине крви.
То ипак није био доказ његове невиности, већ доказ тога да је злочин добро испланирао и организовао и да је до пријаве супругиног нестанка оставио довољно времена да се реши трагова, сматра Суд.
Одбрана Зорана Марјановића се, као на најјачи доказ његове невиности, позивала управо на то што на одећи осуђеног није било жртвине крви, које би, с обзиром на то какав је начин убиство извршено, морало бити.
ТЕШКА САОБРАЋАЈНА НЕСРЕЋА КОД НАСЕЉА ТРЕШЊА: Младић (17) тешко повређен - хитно пребачен у болницу
ОНА ЗНА СВЕ ТАЈНЕ ПОРОДИЦЕ МАРЈАНОВИЋ - ПОСЛЕДЊА СЕ ЧУЛА СА ЈЕЛЕНОМ: Мистериозна кума Вера све време помагала полицији да пронађу убицу
ПОСЛЕ 30 САТИ АКЦИЈЕ: Локализован пожар код Малог Зворника, киша помогла гашењу
Међутим, искази сведока и то што је Марјановић обукао увече другу јакну постали су један од доказа на основу којих је проглашен кривим за убиство супруге.
Сведоци су навели да су у време убиства на насипу видели мушкарца и жену, описали су како су били обучени и ти описи се поклапају са оним што су Зоран Марјановић и Јелена тог дана имали на себи.
Међутим, две ствари никада нису пронађене - дуксерица коју је Зоран тог дана носио, као ни јакна до колена коју је, како се тврди, Марјановић тог дана носио.
- Сведок је описао да је мушкарац имао маскирне панталоне са зеленим и црним шарама и црну јакну, дужине испод струка и изнад колена - прочитала је судија Јелена Шкулић образложење пресуде Марјановићу на 40 година затвора за тешко убиство и објаснила:
- Зоран је имао јакну када је дошао на насип и када се са жртвом спустио у канал. Пријатеља полицајца и полицију је позвао касније, када је протекло неко време од извршења убиства, а до тада је имао довољно времена да баци крваву јакну и све компромитујуће - додала је.
Када је Марјановић те ноћи пријавио нестанак своје супруге Јелене, на насип у Црвенки кад и полиција стигли су и новинари. Фототорепортер "Блица" фотографисао је тада забринутог Марјановића који је на себи, како се види на фотографијама, имао маскирне панталоне, црну мајицу и кратку црну јакну.
Ову јакну полиција је касније однела из његове куће како би проверила има ли на њој неких трагова крви или других који би указали на извршење злочина, међутим и сам Марјановић рекао је је то јакна коју му је на насип, када је почела потрага, донео отац.
- Рекао је да му је ту јакну отац донео када је кренуо у полицијски станицу - пише у образложењу пресуде.
Како су пренели медији, то је потврдило и сведочење Јанине дадиље, Јеленине и Зоранове кћерке.
- Она је навела да је Јеленин свекар неколико пута одлазио и долазио с насипа, где је нестанак пријављен. Рекла је да зна да је после једног повратка Владимир рекао да је веома хладно и да је узео јакне за Зорана, унука Уроша и другог сина Милоша - наводно је током суђења испричала дадиља Ленка.
Питање где је нестала јакна у којој је Марјановић био када је дошао с Јеленом и ћеркицом на насип до данас је остало без одговора. Како је полиција претресала кућу Марјановића и ствари однела из ње тек 12 дана касније, претпоставља се да је то било довољно времена да се контаминирани одевне премет уколни, уколико се то није десило раније.
Судија је на изрицању пресуде рекла да чврсто уврење о Зорановој кривици донето на основу доказа.
- Зоран је убио Јелену. Извршио је тешко убиство, а не савршен злочин - рекла је судија у петак када је саопштила пресуду коју је Србија чекала пуних 6 година.
Подсетимо, певачица Јелена Марјановић Крсмановић је брутално убијена 2. априла 2016. године на насипу у насељу Црвенка у Борчи, где је са супругом Зораном и кћерком Јаном дошла како би трчала.
Полиција је сутрадан пронашла њен мобилни телефон, а онда и гумицу за косу... Недалеко одатле и од места где ју је, како је рекао, последњи пут супруг видео док је трчала, у каналу је пронађено и њено тело затрпано лишће. Утврђено је да је претучена насмрт, тако што ју је убица ударао у потиљак металним предметом.
За убицом се трагало годину и по дана, а онда је Зоран ухапшен у септембру 2017. године и од тада је био једини осумњичен за овај злочин. Тужилаштво је прикупило доказе и подигло је оптужницу против њега, а он је све време негирао да је убио супругу.
Виши суд у Београду га је прогласио кривим и петак 22. јула и осудио на 40 година затвора.
Судија је навела да је утврђено да је Марјановић свој мобилни телефон искључио пре него што ју је убио, а онда га поново укључио у 17.04 како би пријавио њен нестанак. То је учинио како мобилни оператер не би могао да лоцира сигнал његовог телефона.
- Убио је, па је звао, а телефон је намерно искључио - рекла је судија Шкулић.
Телефон лоциран на месту злочина
Место на ком је по укључењу сигнал поново лоциран, навела је судија, налази се у близини места где је пронађено Јеленино тело, а до ког Марјановић није могао да дође брзином и на начин на који је описао, водећи са собом дете. Шта више, како је судско веће проценила, да би за дато време дошао до тамо, од места где су се он и Јелена растали да би она трчала, било је потрбено да "лети".
Блато из канала
Да је убио супругу, судско веће је пресудило и на основу блата на његовим панталонама, ког није било на одећи других који су учествовали у потрази за певачицом тога дана, а које је истог хемијско-минералног састава као блато на месту у каналу где је тело пронађено. Марјановић је у одбрани тврдио да тог дана није силазио у канал, већ да је то учинио тек сутрадан. Са друге стране, исте вечери су га "Блицови" репортери ускликали са блатњавим ногавицама панталоне које су касније вештачене.
Крв у колима
У његовом аутомобилу је, на наслону задњег седишта, пронађен и траг Јеленине. Одбрана је тврдила да је крв ту доспела када се јелена неколико недеља раније повредила док је мењала гуму на аутомобилу. Вештаци су, међутим, рекли да је рана на њеној руци била огуљотила и да од такве ране није могао да настане наведени траг, већ да се ту крв могла пренети прскањем са ране или преносом са оружја.
Јанин опис насипа
Један део исказа њихове кћерке Јане, такође, је био важан део за склапање мозаика овог злочина.
Девојчица је рекла да маму није могла да види како трчи, јер су јој поглед заклањали дрвеће и шума. То се није поклапало са оним што је Зоран тврдио, јер се са места где је он наводио да су стајали не виде шума и дрвеће, али је било у складу са тврдњом сведока, који је навео да је у критично време на напису видео мушкарца и жену без детета, и то на месту које изгледа као оно које је девојчица описала.
