Зашто си нас оставио, бато врати се... Крици парају небо изнад Скеле код Обреновца
Претужно
Три сестре малог Уроша Драгојловића (8), који се обесио у шупи њиховог деде, неутешно су плакале и запомагале јуче поред његовог ковчега. Урошев друг каже да је он у школи цртао "мрачне цртеже", само црном бојом.
Прочитајте и:
"Бато мој, зашто си нас оставио... Врати нам се... Како ћемо без тебе", ођекивали су јуче јецаји три девојчице над ковчегом њиховог брата Уроша Драгојловића (8), који се у суботу увече обесио у шупи свог деде у Скели код Обреновца.
Поред ковчега су немо и неутешно стајале и Урошеви мајка Бајра, као и деда Милић и баба Сабина Драгојловић, који никако не могу да схвате зашто је малишан решио да дигне руку на себе.
Урош је, како су нам рекле комшије, патио за сестрама и мајком, које су се пре две године одселиле у Босну и Херцеговину, након што је 2014. у удесу погинуо Бајрин муж Мирослав, отац малишана. Урошу, који је све време остао да живи у Скели са бабом и дедом, посебно је недостајала сестра близнакиња и патио је што не може да живи с њом, мајком и друге две сестре у БиХ.
Мештани Скеле причају да је дечак био тужан због растурене породице, али да нико није ни претпоставио да је Урош помишљао на самоубиство.
Велика ТРАГЕДИЈА: Сестре малог Уроша целу ноћ плакале и дозивале брата
- Пре извесног времена најстарија сестра се преселила у Скелу, али то очигледно није могло да надомести Урошеву чежњу за осталим члановима породице. Кад се десила трагедија, Бајра је са остале две ћерке дошла у Скелу из Босне. И Бајра и ћерке су веома тешко поднеле дечакову смрт. Урошева близнакиња стално дозива брата и плаче. Непрестано понавља: "Бато, врати се... Зашто си отишао... Врати се..." - прича очајни мештанин, који је јуче посетио Драгојловиће како би им помогао да припреме сахрану.
Урошев школски друг испричао је да је он био понекад веома тужан.
- Волео је да се дружи са нама у школи, играо се и смејао, али је понекад био баш тужан. Сећам се да је на ликовном често цртао неке мрачне цртеже, само црном бојом. Чули смо да је Урошев деда причао са учитељицом о тим цртежима - каже овај дечак.
Милић је дан након трагедије испричао да је последњи пут видео унука у суботу поподне.
- Урош ми је рекао да иде код сестре од стрица, у комшилук, да гледају цртаће и да се играју. Неколико сати касније забринуо сам се што не долази кући, па сам изашао из куће да га потражим. Био сам прво код рођака код којих је Урош требало да буде. Тамо га нисам нашао. Рекли су ми да је био кратко и да је отишао. Тражио сам га потом и код школских другова, али нигде га није било. Нисам ни слутио да се мој унук већ обесио у шупи - рекао је Милић.
Тело несрећног дечака у шупи пронашао је тек око поноћи један рођак који се на Милићев позив укључио у потрагу, па су о свему одмах обавештени полиција и Хитна помоћ.
- Када су стигли лекари, само су одмахнули главом. Био се већ охладио - испричао је Урошев деда.
Малишан је, према његовим речима, око 18.30 кришом ушао у шупу, попео се на сто, а онда је канап пребацио преко кровне греде, направио омчу и навукао је себи на врат.
- Потом је скочио са стола и обесио се. Лекари су нам рекли да му је врат пукао и да је на месту остао мртав - неутешан је деда.
