РЕТКИ СНИМЦИ ЗЕМУНСКОГ КЛАНА док говоре о УБИСТВУ Ђинђића: Претили и УЗНЕМИРИЛИ СУДИЈУ, а један од главних ПРИЗНАО СВЕ и покајао се

Били су најмоћнија мафијашка група. Само на помен њиховог имена многима се ледила крв у жилама. Дошли су "момци који не умеју да промаше". Да су у једном тренутку постали "моћнији од државе" показало се 12. марта 2003. године. Испред Владе Републике Србије убијен је премијер др Зоран Ђинђић.

Отворена је Пандорина кутија. Цела земља дигла се на ноге. У акцији "Сабља" пали су припадници најбруталнијег клана на Балкану, а вође клана Душан Спасојевић Шиптар и Миле Луковић Кум убијени су 27. марта увече у Мељаку када су покушали да побегну припадницима Специјалних антитерористичких јединица.

Након годину дана скривања, као бомба одјекнула је вест - предао се вођа Црвених беретки и човек који је означен као организатор Ђинђићеве ликвидације Милорад Улемек Легија.

Почело је суђење века и то 22. децембра 2003. године и до самог његовог краја одржано је више од 150 претреса, саслушано је више од стотину сведока, а сви детаљи се налазе на преко 20.000 страна судских списа. Сам судски поступак је од почетка пратило много контроверзних ситуација. Подсетићемо вас на неке од њих.

Милорад Улемек Легија узнемирио судију

Човек који је самом појавом људима терао страх у кости, на самом суђењу, док је стајао за говорницом и гледао судију директно у очи, успео је да изазове пажњу и то гардеробом. Елегантно обучен, али у црној мајици са апликацијом вука отворених чељусти,  са дугачким белим очњацима и са црвеном беретком на глави (симболом ЈСО) узнемирио је све, па и судију. Преко мајице имао је откопчани сиви сако, а испод белу кошуљу чија је крагна вирила.

- Реците како сте добили те поруке и како сте дошли до ове мајице, јер је до сада ниједном нисте носили на суђењу - питала је судија Ната Месаровић Легију.

- Моја намера није да неког плашим или да вређам - одговорио је оптужени.

- На мене неће утицати отворене чељусти на апликацији - узвратила је судија.

- Ово је израз мог личног протеста због тужиочеве завршне речи у којој је вређао припаднике ЈСО. Ако вама смета ја ћу сако да закопчам - казао је Улемек.

- Закопчајте - одговорила му је она, што је Улемек и урадио, али је између ревера остала да вири црвена беретка на глави вука.

Претио: До детаља ћемо то разрешити кад тад

Звездан Јовановић, звани Звеки и Змија, бивши помоћник команданта ЈСО-а, оптужен да је повукао ороз који је усмртио премијера Ђинђића, на суђењу је тврдио да је као доказ прихваћено нешто је представљено као његова изјава, и истакао да одговорно тврди да није дао никакву изјаву и да је то потписао како му не би дирали породицу.

- Имате тамо чак и у овом фаличном извештају, из Централног затвора су покушавали да ме науче шта треба да причам, али управо зато што сам био психички у "ауту", и психички и физички... И ту су ми показивали слике... Те слике где су они показивали слике, и међу сликама где су показивали "Познајеш ли овог, а познајеш ли овог" показују ми слике детета. То ћемо он и ја расправити. Ја сам рекао до детаља ћемо то кад тад разрешити.

Јовановић је на крају поручио да нису смели да му дирају породицу. Како је то изгледало погледајте у видеу:

Признао све па тврдио да се каје

Од свих припадника земунског клана издваја се Душан Крсмановић. Он је једини који у завршној речи на крају суђења није порицао оно што је рекао у истрази.  

- Желим само да кажем да се најискреније кајем због свега што ме довело у ову ситуацију и у овај положај у ком се данас налазим. Кајем се и због своје деце која одрастају без оца, кајем се због још много тога, али имам веру у бога, он зна моје намере и верујем да ће бити на мојој страни. Немам више шта да кажем, хвала - рекао је Душан.

Детаљи из истраге:

Душан Крсмановић је у исказу који је дао истражном судији у мају 2003. године рекао да је тог дана свако имао свој задатак. Његов је био да чека на аутобуској станици изнад раскрсница Улице Немањине и Кнеза Милоша. 

- Сутрадан увече дошао је Нинослав Константиновић и смејао се, испричао нам је како је дошло до пуцњаве у Ђинђића, да је, када је Аца Симовић звао мене, да је тада Звездан Јовановић нишанио према Ђинђићу. Пуцао је два пута и после тога пушку бацио Симовић Александру и први почео да бежи. Када сам на ТВ-у чуо да је Ђинђић убијен прво сам хтео да извршим самоубиство једним малим пиштољем, а онда ми је то спласнуло. Неколико дана сам боравио у стану с Миланом Јуришићем, био сам у контакту с братом. Када сам дошао код брата, полиција нас је брзо ухапсила. Пре убиства сам чуо Спасојевића да он планира за себе алиби, хтео је да буде ухапшен и да каже да он нема везе с тим, да је био код Светлане Ражнатовић и да ће она то да потврди. Знам да је одраније имао контакте.