ЗОРАНОВ КЕЦ ИЗ РУКАВА: На суђењу ће се десити нешто што нико не очекује
Овај случај, нема сумње, биће главна тема у месецима и годинама које долазе
Тужилаштво терети Зорана Марјановића да је априла 2016. године убио своју супругу Јелену, а у судници Вишег београдског суда сазнаћемо да ли су медији Марјановића неправедно свакодневно провлачили кроз блато или је победило истраживачко новинарско, самопрегалаштво.
Полиција претресла кућу Марјановића, Зорица пуштена на слободу
Убиство Јелене Марјановић је вишедимензионално, за њу као певачицу шира јавност, нажалост, сазнала је тек кад је убијена. Истрага њене насилне смрти у каналу у насељу Борча већ скоро две године ударна је медијска вест која диже тираже и гледаност, поготово од како је за њено убиство осумњичен и окривљен њен супруг Зоран Марјановић. Овај случај, нема сумње, биће главна тема у месецима и годинама које долазе, с обзиром на то да је тужилаштво против Марјановића подигло оптужницу, с тим што ће „добро обавештене изворе из истраге” заменити судско веће пред којим ће се изводити докази. У судници Вишег београдског суда, дакле, новинари, па даље шира јавност сазнаће да ли су медији Марјановића неправедно свакодневно провлачили кроз блато или је победило истраживачко новинарско, самопрегалаштво.
Не дели више ћелију са припадником америчких ФОКА: Зоран Марјановић добио НОВЕ ЦИМЕРЕ
Марјановић је након хапшења, изведеног у ријалитију „Задруга” на ТВ „Пинк”, ангажовао тим адвоката, а један од њих, Вељко Делибашић каже за „Експрес” да је, наравно, његов клијент невин, али и да за суђење имају кеца у рукаву којим ће оборити шупљу оптужницу тужилаштва. На питање да ли је реч о неком сведоку, запису или нечем трећем, каже да то не може да открије.
– Наравно да имамо кеца у рукаву. У овом тренутку не могу да кажем о чему је реч, да тужилаштво не би омело или дезавуисало то што чувамо за суд.
Опширније прочитајте у штампаном издању Експреса, које је од петка на киосцима
"Тог дана смо ми били заједно на почетку насипа, Јелена, Јана и ја. Јелена је отишла да трчи, те су били бројни сведоци који су нас видели и који су видели како је Јелена отишла сама да трчи на насип, тако што се попела и кренула у правцу друге рампе. Ја сам остао са Јаном и после једно 15-20 минута смо се дете и ја такође попели на насип и кренули у лагану шетњу како смо иначе радили, јер Јелена и раније истрчи до друге рампе и врати се да се сусретнемо. Није тачно да смо и једног тренутка дете и ја сишли са тог насипа, нисмо се раздвајали и константно смо били на насипу, али када сам ја приметио да Јелене нема, почео сам да је зовем на мобилни, звао сам је једно пет-шест пута сигурно. Телефон је звонио и она се није јављала и ја сам тада позвао мог пријатеља Бориса Пуцића, који иначе ради у ПС Борча, како би ме он посаветовао шта да радим, јер Јелену не видим, не јавља ми се на мобилни. Борис ми је послао два броја на која ја треба да пријавим Јеленин нестанак, па сам ја то и учинио и назвао, и тад ми је речено да за пријаву нестанка морам да дођем. Дошао сам до краја рампе, Јелене и даље нигде није било и позвао сам свог брата, а потом и оца, и рекао им да се налазим на насипу, да не знам шта да радим јер је Јелена нестала и да дођу по мене и дете јер је ауто остао на другој рампи… Касније сам отишао у градски СУП, пријавио Јеленин нестанак, било је око 20 часова, не знам тачно, али када смо се вратили ту су већ биле полицијске екипе које су кренуле да траже Јелену…"
