12 ГОДИНА ОД УБИСТВА ПРЕДСЕДНИКА СРБИЈЕ СЛОБОДАНА МИЛОШЕВИЋА: Србија мора да суди његовим отмичарима лидерима ДОС!

Данас се навршава 12 година од смрти бившег председника Србије и Југославије Слободана Милошевића, 11. марта 2006. године у Хагу.

Хашки трибунал је саопштио да је Милошевић умро од срчаног удара. Међутим, сведочења српских лекара који су га лечили, осталих хашких заточеника и чланова његове породице показују да је Милошевић убијен, тако што му је онемогућено адекватно лечење.

Срамота је што Србија није енергичније захтевала да се утврде околности смрти њеног бившег председника. Тадашња власт се понашала као да јој је лакнуло што је њен претходник у Београд враћен у мртвачком сандуку.

Још већа срамота је што ни после 15 година у Србији нису процесуирани и осуђени отмичари који су Милошевића киднаповали и изручили Хашком трибуналу.

Србија не може да се назива озбиљном државом и правном државом ако њено тужилаштво не поднесе кривичне пријаве против чланова удруженог злочиначког подухвата који су испланирали и извели отмицу човека којег су грађани Србије у више изборних циклуса бирали за председника републике.

Ово тим пре што су исти починиоци, пре киднаповања, осмислили и извели насилан државни удар, којим су Милошевића на противуставан и мафијашки начин срушили с власти и преузели управљање Србијом.

Тај удружени злочиначки подухват извели су лидери коалиције ДОС, предвођени Зораном Ђинђићем и Војиславом Коштуницом, који ће након насилног преузимања власти постати председник Владе Србије, односно председник СР Југославије. 

Учинили су то уз огромну организациону и финансијску помоћ западних обавештајних служби. Тадашњи амбасадор САД у Београду  Вилијам Монтгомери, један ог главних режисера и креатора државног удара, обелоданио је  да су САД и друге западне земље,  из црних фондова својих обавештајних служби, за рушење Милошевића, коалицији ДОС исплатиле више од 100 милиона долара. 

Како за организовање антивладиних протеста и других активности, тако и за поткупљивање највиших старешина војске и полиције у Београду. Милиони долара тог новца завршили су и у рукама појединих лидера ДОС-а, који су тако преко ноћи постали богати људи.

Подсећам, у СР Југославији су 24. септембра 2000. године одржани  избори за председника републике. Главни кандидати су били тада актуелни председник  Слободан Милошевић и кандидат коалиције ДОС Војислав Коштуница. Изборна комисија је утврдила да ни један од кандидата није добио довољан број гласова и да 8. октобра мора да се одржи други круг председничких избора. Уставни суд СР Југославије  је 4. октобра поништио гласање и наложио да се цели изборни процес понови.

Да би спречили спровођење одлуке савезног уставног суда и ново гласање грађана Србије, лидери ДОС-а су 5. октобра извели државни удар и преузели власт у СР Југославији и Републици Србији.

РУСИ УПОЗОРАВАЈУ: Запад због Косова Србији спрема нови ПЕТИ ОКТОБАР!

За извођење тог криминалног и антиуставног чина лидери коалиције ДОС су ангажовали не само своје присталице, већ и све иоле значајне мафијашке гангове у Србији и Београду, укључујући и два највећа, Земунски и Сурчински клан, који су били специјализовани за убиства, диловање дроге и крађу аутомобила.

Приликом извођења државног удара лидери ДОС-а и њихове присталице су опљачкали и запалили Скупштину СР Југославије, опљачкали и запалили Телевизију Србије. Државни удар је изведен уз употребу оружја. Полицајци  који су штитили зграду државног парламента су, под претњом ликвидацијом, разоружани а затим тучени и понижавани, да би на крају били присиљени да се скину у доњи веш и тако иду кући.

У САД би сви учесници сличног пуча, који би уз употребу оружја заузели, а затим запалили Белу кућу, били убијени. Истог дана. Без суђења. 

Лидери ДОС-а и њихове присталице су истовремено са зградом државног парламента напали и заузели Станицу полиције Стари град.  И овде су полицајци разоружани, шамарани и скинути у доњи веш, а досовци су из полицијске станице украли 494 комада оружја.  Довољно за наоружавање једног батаљона. Отели су осам митраљеза, шест пушкомитраљеза, 203 аутоматске пушке, три хеклера, 10 снајперских пушака, 239 пиштоља М 57, 25 пиштоља ЦЗ 99, две хемијске пушке и четири хемијска пиштоља.

Лидери ДОС-а, међу којима су се уз Коштуницу и Ђинђића посебно истицали Млађан Динкић, Чедомир Јовановић, Душан Михајловић, Вук Обрадовић, Жарко Кораћ, Момчило Перишић, Небојша Човић и Драган Веселинов и њихове присталице су то оружје искористили да насилно заузму Народну банку, Царину и друге важне савезне и републичке установе, посебно оне у којима се налазио новац. Касније је то оружје искоришћено за извођење више десетина ликвидација у Београду и другим градовима Србије.

Како су пред својим налогодавцима са Запада, који су их довели на власт, преузели обавезу да ће Слободана Милошевића изручити Хашком трибуналу, суду НАТО пакта, да би му се судило зато што је од 1991. до 1995. Србија учествовала у одбрани српског народа у Хрватској и БиХ од новог хрватско-муслиманског геноцида и зато што је 1999. године, као њен врховни командант (успешно) командовао одбраном Србије од варварске агресије НАТО пакта, лидери ДОС-а су у ноћи између 31. марта и 1. априла 2001. године извршили његово хапшење. Хапшење је изведено уз ангажовање полиције, серијских убица и дилера дроге из Земунског клана, а значајну улогу у тој акцији имали су Чедомир Јовановић, Милорад Улемек Легија, и Милорад Брацановић.

Милошевић је у затвор одведен на превару: председник СР Југославије Војислав Коштуница, председник Србије Милан Милутиновић и председник Владе Србије су му, преко Ђинђићевог потрчка Чеде Јовановића, уручили писмену гаранцију да ће бити заштићена сва његова уставна и грађанска права и да неће бити изручен ни једном суду у иностранству.

Међутим, три месеца касније, по налогу Зорана Ђинђића и његових најближих сарадника, Милошевић је киднапован из затвора у Београду и пребачен до Бањице, где је предат истражитељима Хашког трибунала, који су га хеликоптером пребацили у НАТО базу у Тузли, одакле је одвезен у Хаг.

То вече свет је обишао снимак бившег председника Србије и Југославије,  којег два полицајца, са рукама у оковима, као обичног криминалца, преузимају из хеликоптера и воде у затвор. Понижавајући снимак који је дирнуо достојанство сваког национално свесног припадника српског народа, без обзира да ли је у питању политички противник или присталица Слободана Милошевића.

ТРАГИЧАН КРАЈ ЈУГОСЛОВЕНСКОГ ПРЕДСЕДНИКА: Пред Хаг Милошевић се ОВИМ речима обратио полицајцима

Тако су вољом петооктобарских пучиста Југославија и Србија постале прве државе у новијој историји цивилизације које су свог председника изручиле у иностранство, да му се суди пред неким иностраним судом. У овом случају, пред Хашким трибуналом, илегалним судом, који није основан у складу са Повељом Уједињених нација и међународним правом.

Са намером да на тај начин што више повреде национална и верска осећања српског народа, учесници овог злочиначког подухвата, на челу са тадашњим премијером Србије Зораном Ђинђићем, су злочин Милошевићевог киднаповања и изручења Хашком трибуналу извели 28. јуна 2001. године, на Видовдан, један од највећих и најсветијих српских националних празника. На годишњицу Боја на Косову, најславније битке у историји српског народа, у којој су се српски кнез Лазар Хребљановић, заједно са својим витезовима, бранећи слободу и достојанство Србије, супроставили турској војсци под командом цара Мурата.

Очигледно, то се Ђинђићу и друштву учинило мало, па су киднапованог председника Србије у иностранство пребацили истим оним хеликоптером у којем је он, као председник Републике Србије, на Видовдан 1989. године летео на Газиместан, на обележавање годишњице Боја на Косову.

Врховног команданта одбране СР Југославије су НАТО пакту изручили у истом хеликоптеру из којег је он командовао одбраном Отаџбине од злочиначке агресије тог истог НАТО пакта. 

Технички део киднаповања Слободана Милошевића из затвора одрадио је Дане Блануша, управник Централног затвора. Учинио је то по наређењу Ђинђића и његове владе. Блануша је пред судом изјавио како је био свестан да је у питању отмица, кршење устава и закона Републике Србије и да је због тога  захтевао да му се достави одлука суда о извођењу Милошевића из Централног затвора. Уместо ње, достављена му је одлука Владе Србије са потписима свих њених чланова. 

Било, не поновило се: Тадић, Живковић и Шутановац најављују повампирење злогласне коалиције ДОС

Чланови Владе били су Зоран Ђинђић, Небојша Човић, Жарко Кораћ, Јожеф Каса, Александар Правдић, Вук Обрадовић, Момчило Перишић, Душан Михајловић, Миодраг Исаков, Божидар Делић, Владан Батић, Горан Новаковић, Кори Удовички, Драган Веселинов, Горан Питић, Александар Влаховић, Драгослав Шумарац, Марија Рашета Вукосављевић, Слободан Милосављевић, Драган Миловановић, Гордана Матковић, Драган Домазет, Обрен Јоксимовић, Гашо Кнежевић, Бранислав Лечић и Војислав Миловановић.

Српско правосуђе мора да утврди степен њихове кривице. Да утврди ко је од њих и у којој мери учествовао у овом криминалном, противуставном и велеиздајничком чину. И свима који су још увек живи изрекне одговарајуће затворске казне.

У питању је устав Србије и њен правни поредак, међународни углед и достојанство државе, достојанство и самопоштовање српског народа.