СВЕ ЈАЧИ ПРИТИСЦИ НА НАШУ ЗЕМЉУ: После сенатора, у Србију стиже и званичница Стејт департмента - који су циљеви посете
Шта ове посете значе и која порука се њима шаље - за аналитичаре нема много дилеме.
Само неколико недеља пошто је на дужност амбасадора Сједињених Америчких Држава у Србији ступио Кристофер Хил, америчка дипломатска активност у земљи, па и региону подигнута је на нови ниво. Троје америчких сенатора посетили су Београд, али и Приштину, а за њима у регион већ у понедељак стиже и висока званичница Стејт департмента.
"У ОВИМ ТЕШКИМ ВРЕМЕНИМА СВИ ТРЕБА ДА СТАНУ УЗ ВУЧИЋА" Медојевић о интересима Србије током рата у Украјини (ВИДЕО)
"ВУЧИЋ ИМА ДОБРЕ ОДНОСЕ СА МАКРОНОМ" Вучићевић о резултатима избора у Француској: За нас је то добра вест
ВУЧИЋ ЧЕСТИТАО МАКРОНУ ПОБЕДУ НА ИЗБОРИМА: Француска може да рачуна на Србију као на искреног пријатеља и партнера
Са горућим питањима у вези са ратом у Украјини, санкцијама Русији, Косовом, али и односном са Кином, који су се нашли на столу током разговора ове недеље, нема дилеме да је Вашингтон у новом замаху у региону. Осим што слање сенатора, а потом и неког ко је ближи Стејт департменту може да значи и потенцијално "постављање терена" за неку битнију посету, само именовање Кристофера Хила говори о ангажованијој политици САД према региону.
Амерички сенатори Одбора за спољне послове Крис Марфи и Џин Шејхин, као и сенатор Одбора за оружане снаге Том Тилис у Београду су, наиме, разговарали са председником Вучићем и премијерком Аном Брнабић, одакле су продужили у Приштину. Следећа на дневном реду биће посета помоћнице државног секретара САД из Бироа за европске и евроазијске послове Карен Донфрид Западном Балкану, током које ће у Приштини и Београду боравити 25. и 26. априла, саопштила је америчка амбасада у Србији.
Оно што су биле теме са сенаторима, несумњиво наћиће се опет на столу. Осим протоколарних билатаралне сарадње, европских интеграција и регионалних питања, у фокусу су и више пута поновљени позиви да Србија уведе санкције Русији, оживљавање дијалога са Приштином, али и питање којег су се дотакли и сенатори - Кина, и конкретније набавка оружја.
Шта ове посете значе и која порука се њима шаље - за аналитичаре нема много дилеме.
Коју поруку доносе сенатори?
Тренутак доласка америчких сенатора јасно је показао и којом темом ће разговори да буду "обојени". Србија је, наиме, једна од ретких земаља Европе која Русији није увела санкције, иако је од почетка инвазије на Украјину прошло два месеца.
И иако је Марфи, на пример, истакао да Вашингтон разуме историјске односе Србије и Русије, нада се да ће Србија заједно са осталим демократским земљама учествовати у партнерству да се заустави "ни са чим изазвана инвазија" Русије на Украјину.
Међутим, њихова посета може се посматрати из више углова, каже за Euronews Србија Драгослав Рашета из организације Нови трећи пут. Он истиче да би можда ускоро могла да се очекује и нека важнија посета.
- Овај начин на који иде прво група сенатора, па онда неко ближи из Стејт департмента углавном представља неко постављање терена за неку битнију посету. Сада да ли ће то бити можда државни секретар или неки 'два плус два' састанак, што би били Блинкен и Остин са америчке стране, а са наше стране би вероватно били Стефановић и Селаковић. Могуће је, можда не ове године, али следеће, можда је то и припрема терена да Бајден посети Вучића тако да може се гледати и у том смеру - рекао је он и додао да је циљ посете на краткорочни рок да се Србији "предочи пут који је за њу оптималан".
Нови амерички амбасадор у Србији Кристофер Хил предао је, подсетимо, Вучићу акредитиве 31. марта. Овај искусни дипломата "прекинуо" је пензију и почео мандат у јеку кризе која је захватила Европу. Важи за доброг познаваоца региона и човека који има "висок ниво односа" са америчким државним секретаром и са председником САД, а како је рекао Марко Дашић, доцент на Факултету политичких наука, од његовог именовања сведочимо агилнијој политици САД према нашем региону.
- У том смислу, могу се запазити најмање три тренда. Први, уједињени напор целокупне извршне власти САД и законодавне власти у спољнополитичким настојањима да се регион Западног Балкана задржи на курсу европских интеграција и истргне из политичког, економског и безбедносног утицаја Русије и Кине. Други тренд који сматрам значајним јесте промптна активност која је резултат ширег америчког деловања у погледу стигматизације и међународног изоловања Русије услед рата у Украјини. Придобијање што већег броја актера на своју страну у настојањима да се осуди агресија Русије на Украјину даје призвук почетним данима службовања амбасадора Хила и посетама америчких званичника које се најављују. И треће, на средњи рок, одашиљање дипломате формата какав је Крис Хил, указује и на потврду намера САД да током његовог мандата унапреди билатералне односе са Србијом - рекао је он.
Како је додао Дашић, то је нарочито у погледу стабилизације прилика у региону (БиХ) и решавања отворених билатералних питања за које су САД посебно заинтересоване - дијалог Београда и Приштине, случај браће Битићи и паљење амбасаде САД.
На дневном реду и наоружање из Кине
На светлост дана недавно је, подсетимо, изашла и вест да је Србија од Кине купила противваздушни ракетни систем ФК-3. Сенатор Том Тилис је у вези са испоруком кинеског оружја Србији рекао да, ако Србија настави да се креће у правцу ЕУ, ствари могу бити много компликованије у зависности од тога одакле нешто стиже.
- Мислим да, дугорочно гледано, свака земља треба да донесе одлуку да ли је паметно да своју безбедност везује за Кину. Ако Србија намерава да буде део Европске уније, онда није у њеном дугорочном интересу да развија безбедносне односе са Кином - рекао је он.
Кинеска испорука раније договорене куповине оружја је, захваљујући актуелним међународним околностима, снажније одјекнула у међународним круговима него што би то био случај у мирнодопско време. С обзиром да је део конгресне делегације био и сенатор Тилис, члан Одбора за оружане снаге, очекивано је било да се на дневном реду нађу питања у вези са наоружањем, рекао је Дашић.
- Ова ситуација је искоришћена као прилика за размену ставова о том питању, сигнализирање незадовољства САД ако би се са таквом праксом наставило убудуће, али тешко да је то надјачало горућа питања у вези са ратом у Украјини. Рекао бих да то више компликује интероперабилност Војске Србије него билатералне односе са САД у датом тренутку, иако смо и раније имали прилике да чујемо прекоре у вези са набавком оружја - рекао је он.
Како је истакао Рашета, "тајминг је био несрећан", али поручује и да се може чути да долази до промене стратегије када је реч о наоружању.
- Мислим да је то несрећан сплет околности, али видимо да већ постоје неки планови, прича се о француским рафалима, да се Србија полако пребаци што се тиче војног наоружања на западна тржишта. Увек је то и политичка одлука, увек можемо и ту видети неки весник пролећа, односно промене стратегије у Србији. Чим се опредељују за западно наоружање, можете да претпоставите да следи неко политичко удаљавање, макар од Русије, ако не и од Кине - истакао је он.
Дијалог Београда и Приштине
САД су у претходном периоду више пута понављале значај дијалога Београда и Приштине, али и поред тога што је ангажован специјални изасланик Габријел Ескобар, помака нема, па тако и у четвртак у Бриселу између главних преговарча није постигнуто решење у вези са регистарским таблицама.
На питање да ли се може очекивати појачано ангажовање Америке и поводом питања Косова, Дашић да смо недавно имали прилику да чујемо Габријела Ескобара који је по ко зна који пут потврдио подршку дијалогу под окриљем ЕУ.
- Улогу САД видим у фазама које претходе састанцима, а нарочито у постпреговарачком периоду када је потребно подстаћи стране у разговорима да примене оно око чега су се споразумеле. Несумњиво да је хијерархија приоритета деловања Америке према нашем региону тренутно ставила у други план решавање косовског питања, али би било наивно тврдити да се о томе уопште не размишља - рекао је он.
