Све очи упрте у Сочи: Да ли ће Вучић успети?
Није тајна да председник Александар Вучић и Владимир Путин имају добар однос, да су се у претходној деценији састајали и разговарали много пута.
Председник Републике Србије Александар Вучић састаће се сутра, 25. новембра у Сочију, са председником Руске Федерације Владимиром Путином.
Главна тема њиховог разговора, према највама биће цена гаса за Србију у наредном периоду. Сусрет се дешава у доба вероватно највеће енергетске кризе од Другог светског рата, у време док се читав свет још увек грчевито бори против пандемије корона вируса.
На раст цене енергената утицало је више фактора истовремено – оно што аналитичари називају "савршеном олујом". Хладна прошла зима у Европи истрошила је залихе гаса, док је у Азији ванредно топло лето повећало употребу клима-уређаја. Потражња за гасом је у међувремену порасла због изласка из пандемијских рестрикција, пре свега у Азији, али и у ЕУ због гашења термоелектрана на угаљ. У Европи је било мање ветрова, а у Кини мање падавина, а ту је и сумња у разне геополитичке игре.
Према подацима Епекса (европске берзе електричне енергије) цене електричне енергије су у више европских земаља почеле поново да обарају старе и постављају нове рекорде. Како је навео Хавиер Блас, главни дописник за енергетику Блубмерг Њуза, цена за један мегават час електричне енергије у Немачкој се попела на 241 евро, што је трећа највећа цена икада.
-Поред Немачке, и друге земље ће се суочити са вансеријски високим ценама струје, укључјући Француску, Швајцарску и Белгију. Цене у Источној Европи и Балкану су такође на болно високим нивоима, што поставља владе у региону у незавидну позицију- рекао је Блас.
Највећи снабдевач електричном енергијом у Великој Британији је пре десет дана упозорио девет милиона својих корисника да се припреме за хладнији период који би могао да траје и до шест недеља. Поред тога, хладније време и снег су погодили и Кину, те други највећи потрошач енергената на свету такође повећава своје енергетске аптеите.
Није тајна да председник Александар Вучић и Владимир Путин имају добар однос, да су се у претходној деценији састајали и разговарали много пута. Због чега је сутрашњи сусрет један од најзначајнијих у новијој историји Србије, имајући у виду светску енергетску кризу,Вучић је говорио више пута у јавности у претходним данима.
Наиме, у досадашњим преговорима представници "Гаспрома" предложили су да се будући ценовник формира тако што ће чинити 70 одсто берзанске цене гаса, а 30 одсто по нафтној формули. Када се то сабере, цена за хиљаду кубика гаса била би 790 долара уместо 270, колико ми сада плаћамо. Србија сада купује гас 100 одсто по нафтној формули која се користи још из совјетских времена. Једна од варијанти је да се плаћа 30 одсто берзанске цене и 70 процента по нафтној формули, што значи да би Србија хиљаду кубика плаћала око 510 долара што је такође готово дупло више него до сада.
Председник Вучић је отворено и искрено рекао да је предложена цена за Србију превисока. Због тога је и иницирао и замолио за састанак са Владимиром Путином, како би га лично замолио да Србији остане стара, нафтна формула за рачунање, барем до краја сезоне грејања. Каква ће бити одлука Руске Федерација, биће познато након сутрашњег састанка и тада ће бити много јаснија будућност Србије, домаће енергетике али и наше економије.
Имајући у виду да ће Србија највероватније, по економском расту у претходне две године, бити на првом месту у читавој Европи, овакав ударац на домаће финансије вероватно би умногоме променила економску слику читаве земље. Осим што ће тражити најповољнију могућу цену, председник Вучић најавио је и молбу да се повећа обим, односно количина гаса за Србију, јер сада трошимо дупло више него у неким претходним годинама. Србија купује искључиво руски гас који је све донедавно стизао преко Украјине и Мађарске, а од 1. јануара преко Бугарске гасоводом "Турски ток".
Самим прихватањем састанка са председником Вучићем, Путин и држава Русија су већ на неки начин показали однос према Србији и нашем народу, мишљење је политичких аналитичара. И заиста, у време када се због коронавируса огромна већина састанка одржава путем видео линка, када телефонски разговори углавном замењују сусрете уживо, председник Србије путује у Русију на састанак са шефом једне од најмоћнијих земаља света. Иако се власт редовно сусреће са критикама како је превелика окренутост ка Истоку, при чему се највише мисли на Руску Федерацију и Народну Републику Кину, нешто што Европска Унија и Запад неће толерисати, чини се да су управо у претходне две године све ове критике пале у воду и изгубиле своје утемељење у реалности. Да није било Русије и Кине, велико је питање какав би био исход наше борбе са коронавирусом.
Сетимо се ванредног стања и свих авиона из Кине, препуних медицинске опреме од којих је део био и донација, помоћи Русије и Кине у набавци респиратора и наравно вакцина, од којих су прве у нашој земљи биле управо – Синофарм (кинеска вакцина) и Спутњик В (руска вакцина). Спутњик се чак и производи у Србији, што је чињеница у коју би мало ко, почетком пандемије када није ни било помисли о вакцини, могао да поверује и у најлуђим сновима. Да се Србија окренула у потпуности Западу и да је чекала вакцине из Ковакс механизма, прилично је извесно да би број жртава коронавируса био много већи. Да председник Вучић нема добре односе и са Владимиром Путином и са Си Ђин Пингом, не бисмо били прва земља у континенталној Европи која је почела са вакцинацијом. Овакве ствари су доказ да је спољна политика Србије и отвореност ка читавом свету, коју заговара Александар Вучић, изузетно добро стратешки планирана.