Амфилохије ставио тачку на канонизацију Степинца: Зар је он једини Хрват који заслужује да буде светац?

Архиепископ цетињски и митрополит црногорско приморски Амфилохије изјавио је да мешовита комисија није могла да се сложи о канонизацији кардинала Алојзија Степинца и да то питање, које СПЦ никада није доводила под сумњу, убудуће припада папи Фрањи.

Амфилохије је подсетио да се комисија, чији је члан, састала шест пута, а да је један од састанака био у Подгорици.

- Ми смо, у исто време, благодарили садашњем папи Фрањи што је смогао снаге, иако је по веровању Римске цркве незаблудив, непогрешив у одлукама, да је он сматрао за потребно да о томе води дискусију. То му служи на част и ми смо то њему и рекли, кад смо му предали писмо нашега патријарха Иринеја, као одговор на предлог да СПЦ учествује у тим разговорима о канонизацији Степинца - рекао је митрополит у интервјуу за Агенцију Анадолија.

Истиче да је папа Фрања први од 11. века који је тако нешто учинио. Амфилохије каже да комисија није могла да се сагласи у вези канонизације на основу чињеница.

- Нисмо ми могли да је прихватимо, пре свега, јер та канонизација, како је замишљена од оних који су је планирали, у суштини је немогућа. Није у питању личност самога Степинца, него је у питању време у којем је живио, које је подржао - каже митрополит, којег Анадолија представља као првог до патријарха Иринеја.

Јасно је, истиче, да је на неки начин подржао Анту Павелића, једног од главних европских фашиста и нациста.

- Подржао је и њега и ту државу, ту његову творевину. Ми знамо какви су плодови те државе били. Није Степинац учествовао сам по себи, али је био викар те војске и то је веома значајно да се подвуче. Он је постављао и душебрижнике тој таквој војсци који су се исповиједали код њега и којима је давао опрост за оно што су радили или што су сами благословили - упозорава митрополит Амфилохије. 

Наводи да је чињеница да је Степинац "једна сложена личност" и да су то и говорили. 

Нема, истиче, никакве сумње да је Степинац из једне честите породице из Крашића и да је имао човекољубља као личност.

- Међутим, његова канонизација је нека врста сакрализације тог најтрагичнијег периода у историји хрватског народа. Сакрализује се све то. Разумем један број потомака тих усташа код Хрвата, да је то њима веома битно. Само ми смо то њима и говорили - зар је могуће да у том времену између 1941. и 1945. једина личност која заслужује у хрватском народу, католичном је Степинац - навео је Амфилохије.

Митрополит црногорско приморски Амфилохије је истакао да има толико дивних и честитих људи.

- Ми смо помињали посебно Диану Будисављевић која је спасила 12.000 деце из Млаке и Јасеновца у то време. Она је заслужила. Ми би за њу потписали без даљњега да буде канонизована. А, за Степинца не можемо. Не што се тиче просто његове личности, него што се тиче тог његовог учешћа и у тим збивањима, најтрагичнијим у историји хрватског народа, који су оставили страшне трагове. Томе сведочи Јадовно и Јасеновац. Мислим да не треба сведока већих и страшнијих од тога - наводи митрополит Амфилохије.