СРБИЈА ДАНАС У АСТАНИ: Град БУДУЋНОСТИ заробљен у СТЕПИ (ФОТО)

Чудо усред степе и град будућности - овако се најкраће може описати Астана путнику који долази из далека, а који се први пут нађе у овом граду .

Ушушкана усред једне од највећих степа на свету, Астана се може назвати и усамљеним градом с обзиром да је ништа не окружује читавих 1.200 км. Уколико се нађете на једном од многобројних облакодера у Астани, моћи ћете да уживате у божанственом погледу на град у „настајању“ док ће вам се у даљини поглед губити у пространствима степе.

Најмлађа престоница на свету

За главни град Казахстана Астана је проглашена 1997. године одлуком председника државе Нурсултана Назарбајева. До 1997. године, престоница је био град Алмати који је смештен на југу земље.

Међу кључним разлозима премештања престонице у Астану били су геостратешки положај Астане који је много повољнији него што има Алмати; опасност од земљотреса у Алматију као и тежња власти да се ослободи утицаја традиционалних кланова.

У Астани данас живи више од 800 хиљада становника. Град има специјалан статус у оквиру Казахстана, поред градова Алматија (који је највећи град у земљи) и Бајконура (који је изнајмљен Русији). Географски, Астана припада области Акмола која представља најсевернију провинцију Казахстана.

Други најхладнији град на свету

Уколико се одлучите да Астану посетите зими, морате барем мало да волите најхладније годишње доба. Казаци кажу да град своју аутентичност највише добија током зимских месеци јер му снежна белина даје одређену специфичност чинећи га другачијим. 

Казахстанска престоница је други најхладнији град на свету где температуре током зимских месеци могу да падну и до - 45 степени. Ипак, просечна температуре зими је “подношљивих” – 20. Од свих годишњих доба, зима најдуже траје. Снег се задржава до априла месеца док је најхладнији фебруар месец. Излазак у град, без комплетне зимске “опреме”, може да представља велики изазов. 

Руски утицај

За свакодневно споразумевање и живот у Астани нећете моћи без руског језика. Тешко да ћете успети и такси да позовете без елементарног познавања руског. Иако је казашки званичан језик (припада групи туркијских језика), у свакодневној комуникацији говори се руски. Готово сви Казаци, и млади и стари, по правилу и у кућама говоре руски и прихватају руску културу као своју.

У историји Казахстана руски утицај је био прилично изражен. Руси су на овај простор први пут стигли у 18. веку да би до средине 19. века цели Казахстан постао део Руске империје. За време Совјетског Савеза, на простору данашњег Казахстана, основана је била Казашка SSR.

Град без историје

Овај „усамљени“ град и чудо усред степе не може се похвалити богатом историјом.

Данашња Астана основана је 1824. године на реци Ишим као насеље Акмоли и служила је као одбрамбено утврђење сибирских козака. Године 1832. насеље је добило статус града и променило је назив у Акмолинск. Град Акмолинск носиће назив до 1961. године када ће бити преименован у Целиноград. Нов назив града резултат је совјетског утицаја.

Наиме, назив Целиноград град добија како би се обележило његово прерастање у културни и административни центар совјетског привредног пројекта - Девичанска поља (на руском Освое́ние целины́). Пројекат је покренут у време совјетског вође Никите Хрушчова 1953. године године, а његов циљ био је повећање пољопривредне производње Совјетског савеза како би се смањила несташица хране.  У то време несташица хране је владала многим деловима СССР-а, међу којима је била и област данашњег северног Казахстана.

Након излазка Казахстана из Совјетског Савеза 1991. године Целиноград мења назив у Акмола (на казашком значи Бели гроб) да би своје коначно име Астана (на казашком престиница) добила 1998. године.

Будућност може да почне

Најзаслужнија особа за стрмоглаво брз развој града, његов моћан изглед на којем би му позавиделе многе светске метрополе, јесте председник Нурслултан Назарбајев.

Да визија преко ноћи може да постане стварност доказао је седамдесетошестогодишњи казашки председник који је потрошио брдо новца у изградњу нове престонице ангажујући најпознатије светске архитекте - британца Нормана Фостера и јапанца Кишо Куросаву. 

Захваљујући великом приливу новца који долази од минералних горива, укључујући угаљ, природни гас, нафту и уранијум, Назарбајев је Астану за десетак година претворио у средњоазијски Дубаи.

Фостерова чуда обасјавају град

Када стигнете у Астану прво што ће вам привући пажњу јесу импозантне грађевине чудних структура. Последњих година град је доживео нагли економски развој. Где год да се упутите углавном ћете наилазити на нове грађевине, оне које су тек изграђене или на оне које су још у процесу изградње. У првим годинама 21. века Астана, у свом данашњем облику, готово и да није постојала.

Међу грађевинама чији је творац британац Норман Фостер највећи утисак остављају Палата мира и помирења позната и као Пирамида мира, кула Бајтарек и Кан Шатир - тржини центар.

Уколико вас пут неким чудним или судбинским сплетом околности доведе у Астану никако не смете пропустити да обиђете кулу Бајтарек. Када Казахстанца који живи у Астани питате шта никако не смете пропустити да видите док сте у Астани, његов први одговор биће - Бајатерк.

Кула Бајтерек висока је 105м и представља приказ старе персијске бајке о дрвету тополе међу чијим гранама је магична птица среће Самрук снела златно јаје. Златна кугла на врху кугле представља врховно божанство Сунце. За посетиоца унутрашњост златне кугле може бити веома интересантна јер се са ње пружа божанствен поглед на целу Астану. Уколико се попнете на кулу и завирите у њену унутрашњост приметићете  златни троугао са отиском шаке председника Назарбајева.

После куле Бајтерек још једно у низу Фостерових чуда у Астани јесте и Пирамида мира (Палаце оф Пеаце анд Accord) која је саграђена 2006. године са циљем да буде домаћин Конгреса светских лидера и традиционалних религија.

Споља, пирамида не одаје утисак импозантне грађане и највероватније вас неће оборити с ногу на први поглед. Међутим, оно по чему вас Пирамида мира може “купити” јесте симболика њене унутрашњости. Пирамида мира указује на хијерархију а представља окултни храм посвећен божанству Сунца.

У доњем делу Пирамиде налази се дворана за оперу док је у њеном централном делу смештен Међународни центар култура и религија (Интернатионал Центре оф Цултурес анд Религионс) као и просторије културног центра Астана. Врх Пирамиде је застакљен је и обложен сликама белих голубова, који се не могу видети споља већ само изнутра. 

Највећи шатор на свету

Међу Фостеровим чудима које никако не смете пропустити да посетите јесте и чувени тржни центар Кан Шатир. Шатир, највиши шатор на свету, отворен је 2010. године на 70. рођендан председника Назарбајева. У њему се налазе забавни парк, вештачка плажа и тркалиште.

Кан Шатир је постављен на 20 метара високој бетонској основи и представља највише здање у Астани.