"ОПАСНО РАЗВОДЊАВАЊЕ ТЕРМИНА ГЕНОЦИД" Ауторски текст америчког стручњака поводом гласања за резолуцију о Сребреници

Сет Џејкобсон, стручњак за односе са јавношћу и предавач на Калифорнијском универзитету у Лос Анђелесу (УЦЛА), као и на Универзитету Пепердин, у ауторском тексту за Џувиш Џурнал (Jewish Јоурнал) изнео је своје виђење разводњавања термина "геноцид", у светлу гласања у УН о резолуцији о Сребреници.

Џејкобсонов текст преносимо у целости:

Некада једини дескриптор ограниченог броја ужасних догађаја у историји, реч "геноцид" постала је термин који се преферира за сукобе широм света. Израз, који је у сенци ужаса холокауста и Холодомора у Украјини сковао јеврејски правни научник Рафаел Лемкин, сада је кооптиран да опише било који број догађаја укључујући етничке сукобе, расну неравнотежу, грађански рат, побуне и верске сукобе.

Нигде ово није јасније него усред сукоба Хамаса и Израела, који је изазвао огромну дебату широм света о томе шта заиста представља геноцид – дискурс који још више боли због повезивања самог термина са Холокаустом. Сада Уједињене нације улазе даље у овај аргумент док Генерална скупштина расправља о још једном трагичном догађају, масовном убиству које се десило током оружаног сукоба, и поново поставља се питање како треба да проценимо шта је заправо геноцид.

Генерална скупштина Уједињених нација (УНГА) ће овог месеца гласати о Међународном дану сећања на жртве Сребренице којим се масакр над Бошњацима у Сребреници званично признаје као геноцид. Предложена резолуција је покренула сложену и нијансирану дебату о разборитој употреби термина. Србија се противи резолуцији, наглашавајући потребу за нацртом који избегава термин "геноцид" и подједнако одаје почаст историјским злочинима који су однели животе хиљаде невиних Срба и Хрвата током насилног грађанског рата.

Масакр у Сребреници је неспорно био разоран догађај у којем су се догодили стравични ратни злочини; Српски лидери то не поричу. Напротив, њени лидери, укључујући актуелног председника Александра Вучића, одали су почаст жртвама и препознали ово мрачно поглавље историје. Али Резолуција УН поставља озбиљна питања о томе да ли сви ратни злочини представљају геноцид. Такође се поставља питање инклузивности јер је састављен у тајности и не помиње истовремене патње хиљада српских и хрватских цивила који су такође убијени. Србија је додатно поставила легитимна питања да ли се догађаји у Сребреници пењу на ниво геноцида и да ли је резолуција Уједињених нација политички трик или разуман покушај да се еклатантан чин насиља означи као геноцид.

Скептицизам у вези са применом термина "геноцид" на грађански рат у Босни изразили су познати проучаваоци холокауста, укључујући и великог Јехуду Бауера, који, више него вероватно ико на овој земљи, зна значење термина "геноцид" и очајава због последица прекомерне употребе. Како је Ефраим Зуроф, главни ловац на нацисте Центра Симон Визентал, прошлог месеца написао у Јерусалем Посту, "предстојећа резолуција Генералне скупштине Уједињених нација (УНГА) о званичном признању масакра у Сребреници геноцидом је добронамеран потез који поставља потенцијалне замке које би могле да погоршају тензије, а не да подстакну помирење".

Израелски историчар Гидеон Грајф, који је био председник Независне комисије за истраживање страдања свих народа у региону Сребренице од 1992. до 1995. године, описао је то као "ружну, одвратну политичку иницијативу".

С обзиром на опасност од разводњавања термина "геноцид", импулса који је имплицитан у овој резолуцији, Израел није био присталица афирмативног гласања у Уједињеним нацијама.

Од кључне је важности да међународна заједница заузме опрезан и информисан приступ признавању геноцида. Ово није ново, јер су Сједињене Државе и друге земље изразиле забринутост око тога шта би требало окарактерисати као геноцид када се расправља о многим грозним догађајима о којима се расправљало пред УН и у другим међународним организацијама.

Лемкин, адвокат рођен у Лавову, сада Украјина, који је побегао у Сједињене Државе 1941. и изгубио велики део своје породице у холокаусту, створио је реч "геноцид". Он је створио термин за злочин толико огроман да раније није постојао назив за њега. Он је то дефинисао као "уништење нације или етничке групе". Геноцид је, написао је он, "уперен против националне групе као ентитета, а радње које су укључене су усмерене против појединаца, не у њиховом индивидуалном својству, већ као припадника националне групе". Другим речима, геноцид је када је национална или етничка група људи убијена не због својих поступака, већ због њиховог идентитета. Реч је развио комбиновањем старогрчке речи генос (раса, племе) и латинске циде (убијање).

Предстојеће гласање Генералне скупштине УН о признавању масакра у Сребреници геноцидом је подвукло потребу за промишљеним, информисаним и ригорозним приступом признавању геноцида.

Дакле, када се погледа актуелна резолуција која ће бити стављена пред ГС УН, фундаментално питање је да ли се то заиста уклапа у ту дефиницију. Одговор је сложен и захтева нијансе. Такође захтева препознавање опасних импликација шире и неселективне употребе термина, као и важност придржавања критеријума који одражавају порекло и историју термина.

Холокауст је био посебна историјска трагедија коју је друштво признало као покушај да се уништи или елиминише етничка група. Погрешна примена термина ризикује да банализује његов значај, омета напоре за спречавање будућих геноцида и потенцијално омета процесе помирења и излечења. Ако стотине масовних убистава која су се догодила од Холокауста буду означене као геноцид, умањиће се конкретна намера употребе израза за најстрашнији од таквих масовних злочина, а тиме и сам термин "геноцид".

Предстојеће гласање Генералне скупштине УН о признавању масакра у Сребреници геноцидом је подвукло потребу за промишљеним, информисаним и ригорозним приступом признавању геноцида. Док се међународна заједница бави овим изазовним питањем, од суштинске је важности да подржимо интегритет термина, историјску позадину и тражимо да постоји дубље разумевање ових трагедија и начина на који их прихватамо. Без те расправе може бити само веће поделе, мржње и бола. Морамо као заједница народа признати огроман значај онога што је заправо геноцид и како га треба тумачити.

Извор: Србија Данас/Jewish Јоурнал