БАВИЛИ СЕ ПОМЕРАЊЕМ ГРАНИЦА, ИЗБАЦИЛИ "НОН ПЕЈПЕРЕ" САДА ДОЛАЗЕ НА ЧЕЛО ЕУ: Шта Србија може да очекује од Словеније?
А шта Србија може да очекује од Словеније и колико је реално да до краја године дође до парафа на споразум Београда и Приштине
Словенија 1. јула започиње председавање Саветом Европске уније, а како су више пута у претходном периоду истицали европски званичници фокус Љубљане у наредних пола године биће стављен на Западни Балкан. С обзиром да је ова земља "родоначелник" серије "нон пејпера" који су се бавили померањем граница, преузимање "диригентске палице ЕУ" од стране Словенаца регион дочекује са опрезом, али и извесном дозом страха.
ЈЕДАН МИЛЕНИЈУМ ЗАТВОРСКЕ КАЗНЕ ЗА СРБЕ У ХАГУ: Како је Хашки трибунал неправедно делио правду (ФОТО/ВИДЕО)
КО СТЕ ВИ? - ЈА САМ ОНАЈ КОГА ТРАЖИТЕ! Овако је ухапшен генерал Ратко Младић
"ХАШКИ СУД ЈЕ СРЕДСТВО У РУКАМА НАТО И АМЕРИКАНАЦА" Шешељ упозорава: Осудиће Ратка, а онда ће га ЛИКВИДИРАТИ
Иако се Словенија претходних година није претерано бавила државама из којих је пореклом значајан број становника, њихових "чефура" (јужњака) и деценијама уназад покушава да се удаљи од региона и окарактерише земљу као "100 одсто западну", како притисак из ЕУ на Западни Балкан расте, тако је и она, чини се, препознала прилику да се наметне као активни фактор у региону и покуша да евентуалним кључним утицајем на решавање једног од горућих проблема европске заједнице ојача своју позицију унутар ЕУ.
Питање које је словеначки председник Борут Пахор поставио на састанку са званичницима БиХ, "можете ли ви мирно да се разиђете", а онда и сада већ чувени "нон пејпер" премијера Јанеза Јанше, који је наводно послао у Брисел путем тајних дипломатских канала и то мање од три месеца пред почетак полугодишњег председавања ЕУ, подигао је читави регион на ноге и као прва домина покренуо серију писанија и игру дипломатског добацивања документима који су се тицали прекрајања граница на Балкану.
Након наводног Јаншиног, за који још увек није утврђено да ли га је он заиста и написао, као ни да ли је сакривен у неком од сефова у Бриселу и чека свој тренутак или његова "сенка" само лута по регионалним медијима, за свега месец дана појавило се још пет решења судбине Западног Балкана.
Ипак, како Словенци за двадесетак дана долазе у позицију из које могу значајно и да утичу на ту исту судбину земаља у нашем окружењу, њихов еветуални "нон пејпер" највише брине. Председник Словеније Борут Пахор истакао је недавно да ова земља жели да направи корак даље ка европској перспективи читавог Западног Балкана, те да би ЕУ требало да поспеши процес проширења.
Из Брисела стижу најаве да би за словеначког председавања могло да дође до потписивање коначног споразума у дијалогу Београда и Приштине.
Кључни разговори, након којих је састављен и извештај у Савету ЕУ, вођени су крајем маја, на радној вечери код Жозепа Бореља, шефа дипломатије ЕУ, којој је присутвовало шест лидера држава Западног Балкана. Како се Александру Вучићу, чини се, те вечери није допао "Борељов мени", у име Србије обеду са регионалним лидерима присутвовала је Ана Брнабић.
- Западни Балкан је велико геополитичко питање за ЕУ. Регион је део проблема, али и део решења. Зато морамо да га сагледамо из геополитичког угла и то ћемо урадити на вечери у Бриселу - поручио је Борељ пре састанка.
Вечера је потврдила да Словенија има апетита. У Извештају Савета ЕУ, који је сачињен након састанка говори се о могућности постизања свеобухватног и правно обавезујућег коначног споразума током словеначког председавања 2021. године.
Борељ, који је и сам написао сличан документ, стао је од одбрану Љубљане, истакавши да им је "нон-пејпер" намештен.
"Нон-пејпер" који се доводи у везу са Словенијом у извештају који је објавила "Демократија", наводи се као намера да се укаља имиџ Словеније уочи председавања у ЕУ, који је на Западном Балкану генерално позитиван.
У извештају се наводи и да ЕУ позива тзв. премијера Аљбина Куртија да буде посвећен преговарачком процесу и да избегне кашњења која могу настати као резултат локалних избора на Косову, који ће се одржати на јесен ове године.
- Курти је говорио о политичкој неспремности Скупштине Косова, која би могла да изазове дугорочну политичку нестабилност чак и унутар његове парламентарне групе. Те унутрашње компликације решиће се новим сценаријима, попут ширења владајуће коалиције у циљу политичке подршке - наводи се у Извештају Савета ЕУ.
А шта Србија може да очекује од Словеније и колико је реално да до краја године дође до парафа на споразум Београда и Приштине. Је ли, без обзира на апетите, ово ипак превелики залогај за Словенију?
Владимир Међак, потпредседник Европског покрета у Србији каже да не верује да би до краја године могао да буде потписан било какав споразум.
- Не верујем да ће се до краја године десити нешто тако суштинско као што је правно обавезујући споразум. Гомила је ту била ствари и онда би требало сачекати да се рашчисти ситуација и види шта је права ствар, а шта је само димна завеса. Словенци немају велики маневарски простор, јер имате и специјалног известиоца Мирослава Лајчака, ту је и Борељ укључен, тако да у том смислу значи да је утицај председавајућег смањен - наводи Међак и додаје:
- Тај споразум би онда већ сада морао да постоји, да буде написан, да би могао да се парафира до краја године Чисто сумњам да ћемо имати неке радикалне помаке, потписивања - рекао је он.
Са друге стране, мишљења је да, иако, како наводи, Словенија није фактор одлучивања, она може да буде добар посредник.
- Могла би да буде добар посредник јер их сви познају, а нису директно укључени у било шта. Словенија је била председавајућа и крајем 2007. године када су вршене припреме за проглашење независности Косова и тада су покушавали да одиграју неку посредничку улогу, добронамерно. Они са те тачке гледишта имају приступ свима и у доброј су позицији, јер немају неке репове лоших односа са било ким - истиче Међак.
Дијалог између Београда и Приштине требало би да буде настављен између 14. и 17. јуна. То је договорено на састанку председника Србије Александра Вучића са Метјуом Палмером, специјалним изаслаником Стејт департмента за Западни Балкан и Мирославом Лајчаком, специјалним представником ЕУ за дијалог, који су недавно боравили у посети Србији.
То ће бити први састанак званичника Србије и тзв. косовских представника након више од пола године и пада тзв. косовске Владе коју је предводио Авдулах Хоти.
Претходна пауза у дијалогу трајала је читавих 20 месеци. Након што је Приштина крајем 2018. године увела таксе од 100 одсто на производе из Србије и БиХ разговори су прекинути, па настављени у јулу 2020. састанком Вучића и Хотија.
Процес дијалога Београда и Приштине под окриљем Европске уније започет је 2011. године.
