Без леве потколенице иде кроз живот пуним плућима: Биљана (13) је девојчица која вам даје ЖИВОТНУ ЛЕКЦИЈУ

- Не живи се ногом, руком или било којим делом тела који више немате, него срцем мозгом и душом - овако у једној јединој реченици Биљана Стојковић, тринаестогодишња девојчица из Суботице описује свој живот откако јој је пре три године због карцинома костију ампутирана лева потколеница. Не само да је савлдала страшну болест и иза себе оставила тешке болничке дане и хемотерапије у Србији и Италији, већ тинејџерске године проводи активније од многих својих вршњака. Не марећи за протезу од које се не одваја, она иде у школу, бави се моделингом и јахањем, има свој канал на "Јутјубу"  који прати чак 40.000 људи, а њене клипове погледало је више од милион и по гледалаца.

Никад због ноге није плакала

- Никада због те ноге нисам плакала. Сећам се , кад је доктор на Бањици рекао да нога мора да буде ампутирана сви око мене су плакали, моји родитељи, он, медицинска сестра, а ја сам рекла "па добро, шта је ту је" - прича одважна девојчица.

- То је био најбржи и најсигурнији начин да изађем из те агоније. Замислите, видите и црно и бело, неки људи то сенче и полако прихватају губитак дела тела или вољене особе, а ја сам само у тренутку повукла линију између те две стране и пресекла. Остала је само та бела - додаје она.

- Захваљујући тој нози можда не бих данас била толико дрчна и без длаке на језику, можда не бих имала свој канал са толико пратилаца, не би толико људи видело видео "Све о мојој нози и протези" и  не би схватили колико је њихов живот леп.

"Живот је један, желим да будем успешна"

Своје искуство поделила је са вршњацима: "Кад је у Беранама организован Меет уп, нисам могла да верујем да ме је пред Општином сачекало 30 девојчица. Док сам била на летовању и док је уметник цртао портрет, људи су ми прилазили, тражили аутограм и желели да се сликају".

Њима али и старијима, Биљана је поручила да је живот један и нема времена за лежање у кревету са марамицом у рукама, сем ако се не ради у неком добром филму.

- Не марим за јуче, марим за сутра и желим да сваког дана будем срећнија и успешнија у оном што радим. Наш живот је наш филм и све што се дешава у њему део је сценарија, ми смо у главној улози. Свако од нас треба да живи свој филм и остварује свој сан. Тако ништа није немогуће  - одлучна је Биљана.