Ево како да посаветујете дете за решавање проблема на интернету

Саветница за информационо-комуникационе технологије при Министарству просвете, науке и технолошког развоја Снежана Марковић оценила је да у безбедносном смислу не постоји већи ризик на интернету него у "реалном животу", уједно потирући разлике између виртуелног и дигиталног света.

Ево зашто је важно да знате шта вам дете ради на интернету

РАЗОТКРИВЕН: Користио лажне профиле и нудио новац у замену за сексуалне услуге деци!

- И улица је опасно место, па ви не кажете: "Аха, дете нећу пустити на улицу до 18. године!", него га водите за руку, покажете му пешачки прелаз, семафор и пса који делује опасно, па га упозорите да не прича са непознатим људима. Значи, изводимо га на улицу од малена и учимо како да се понаша. Мислим да је понашање на интернету исто то - изјавила је она за портал SrbijaDanas.com напомињући да је "неком ко активно користи интернет заиста свеједно да ли ће детету нешто рећи лично или ће му "пустити поруку кроз месинџер".

Сматра да је одговорност за превенцију дигиталног насиља коме су најизложенији - они којих је на интернету највише - млади, управо на родитељима.

- Ја долазим из Министарства просвете, па ће многи речи да се спирамо одговорности, али кад говоримо о понашању ученика уопште сва истраживања кажу да је оно што се у васпитном смислу уради у најранијем детињству то што дете носи кроз цео живот - оценила је и нагласила да је неопходно да се до поласка у предшколску установу успостави искрена комуникација у породици.

За разлику од некритичке заштите од спољњег света, такозваног стављања под стаклено звоно, подршка коју родитељи могу пружити у очима детета, невештог за решавање проблема, основ је за то да то да им се у будућности обрате за помоћ.

- Један основац има здравствени проблем који је проузроковао малу физичку различитост због чега су му путем интернета надевали погрдна имена. Онда дете уме да се повуче и пати. Али, овде се оно обратило мајци која је одреаговала на прави начин, контактирала наставнике, школу, родитеље те друге деце и ствар се испеглала. Просто су увидели да то није било лепо - навела је пример успешног решавања проблема дигиталног насиља.

Ипак, мисли да децу која немају довољно искуства да се сама заштите, нити вештине да реше проблем, није једноставно ни посаветовати.

- Петогодишњаку не можете лако рећи: "Саветујем те да не играш ону игру са пуцањем, него иди овде да учиш слова". Ради се тако што ћемо ми да проводимо квалитетно време са децом и за рачунаром. "Види у којој самопослузи могу да нађем најјефтиније месо", даш му задатак да уради нешто корисно - објаснила је она сугеришући да су и старијој деци неопходне инструкције, те да најбоље уче по моделу.

Наводећи још примера - стицање хигијенских навика које деца усвајају тако што учествују у чишћењу куће или бурно реаговање дечака на кашњење аутобуса из ког "проговара одрасли, огорчени човек, љут на све живо" - каже да родитељ мора владати ситуацијом, те да, свестан свог утицаја на дете, треба да испрати његове онлајн активности.

- Потпуно је било нормално да моји родитељи познају све моје другове и другарице, то не треба да буде тајна. Ако ја као дете немам проблем да моји родитељи знају с ким се играм жмурке или кликере, кад је моја генерација била мала, зашто сад треба да дете има проблем са тим да родитељ зна ко су његови пријатељи на фејсбуку - упитала је изразивши неразумевање за "блокирање" родитеља на друштвеним мрежама.

Марковић их чак види као платформу за повезивање породице чији су чланови на послу, факултету, у школи...

- Знам безброј породица, и код мене је то случај, које имају заједнички чет. Сви смо ту! Некад се можда не видимо по цео дан, али стално смо у току - рекла је додајући да на тај начин договарају и заједничке активности попут одласка на концерт или у куповину.