Боса је прихватила плес, онда и живот са генералом, а сада му иде на ПРЕСУДУ: Љубавна прича Ратка Младића

Док се спремају да оду у Хаг, где ће у среду бити изречена пресуда Ратку Младићу, његова супруга Босиљка стеже торбу пуну похабаних хартија. У њима су ордење и медаље којима је награђен њен муж.

Одмах на почетку разговора Боса прво вади црно-белу фотографију, гледа је с осмехом и очима пуним суза. Пружа је рукама које подрхтавају и почиње да прича њихову љубавну причу дугу 51 годину.

- Упознали смо је 5. марта 1966. године. Сасвим случајно, на журу на који ме је повео брат. Тада сам живела код сестре у Македонији, отишла сам из родне Округљаче код Витровице у Македонију да бих се школовала. У то време имала сам непуних 19 година и радила сам. Ратко је имао 23. Приметим ја њега, момак стоји са стране, сам, сви остали играју. Прођем поред њега и кажем: „Шта ти ту стојиш сам, ајде у коло“. И Пође он. Музика се промени, свирају танго, а он мене зове да играмо. Причао ми је о себи, да је дете палог борца, да је официр, да је завршио Војну академију копнене војске – смер пешадија… И на крају вечери ме упита: „Мала, хоћеш ли ти на кафу са мном?“ - присећа се Боса.

Просидба на мосту

Позив је прихватила иако се плашила шта ће рећи брат и сестра и ако му у том моменту није знала ни име.

- Две, три недеље касније на мосту Цара Душана у Скопљу или Каменом мосту како га данас зову , одједном ми је поставио питање: “Мала, хоћеш ли ти да се удаш за мене?“ Пристанем, али никоме нисам рекла да имам момка, био ме страх шта ће моји рећи. И већ 24. априла смо се венчали.

Славили су код куће уз тридесетак чланова породице. У то време Младић је био потпоручник, први пут се нашао на челу извиђачко-стрељачког вода, који је морао пред редовну комисију и контролу.

- Он је тек преузео ту дужност кад је дошла инспекција. Гледају, нађу неке пропусте и дају му тројку. Био је очајан. Следеће године добио је чисту петицу и све похвале. Био је срећан јер су му и породица и Војска били најважнији – прича Боса и додаје да се Ратко стално усавршавао и да је завршио Командно-штабну академију копнене војске и Командно-штабну школу оператике копнене војске, наравно, као један од најбољих.

Као војно лице имао је, како би се данас рекло, лиценцу да буде инструктор вожње и скијања.

- Мене је он научио да воуим и да скијам – наводи Босиљка.

Ратко је мењао градове где је службовао. Прошао је кроз Куманово, Охрид, Штип, Приштину, Книн и на крају хан Пјесак.

Ана је била сва на оца

У међувремену 1971. добили су и друго дете, ћерку Ану.

- Она је била исти Ратко, све је повукла на њега – сналажљива, борац. Када је Ратко прекомандован у Книн, издејствовали смо да одем хеликоптером који је носио опрему из Скопља за Книн. Ана је по сваку цену желела да иде, на крају сам је повела – прича Босиљка не желећи да прозбори иједну реч о несрећи из 1994. године у којој јеизгубила ћерку.

ИСПОВЕСТ Младићевог сина: Мој отац је ОДБИО да ради за ЗАПАДНЕ ОБАВЕШТАЈНЕ СЛУЖБЕ и зато је у ХАГУ!

Младићева породица остала је у Скопљу све до 7. фебруара 1992. године, када је ЈНА напустила Македонију.

- Прешли смо за Београд. Прво у један стан, а потом у ову кућу – каже Босиљка док крши руке спремајући се да ујутру отпутује у Хаг.