БРНАБИЋЕВА ПОВОДОМ СТУДИЈЕ О ЛИТИЈУМУ: Исти часопис 2018. објавио и да људима расте рог на потиљку од мобилних телефона

Поводом студије који се тиче утицаја на животну средину потенцијалног рудника литијума у западној Србији, који је у часопису Сциентифиц Репортс објавила група аутора, међу којима су Ратко Ристић и Драгана Ђорђевић, а који је за домаћу употребу искоришћен малтене као божја реч у прилог мантри "нећете копати", као и непотребне одбране од стране Шолаковог Данаса овог часописа од мене (прво – нисам их напала, већ изнела чињенице, друго – верујем да они могу да се бране сами), ево још две чињенице, речи су којима се огласила председница Скупштине Србије Ана Брнабић.

Она је домаћој јавности у вези с тим појаснила и две следеће чињенице:

"Под један: релевантна је информација да за објаву рада у часопису Сциентифиц Репортс морате да платите 2.290 евра. Такође је тачно да је Сциенфитиц Репортс објавио низ спорних чланака и да је више чланака повучено због нетачних информација и плагирања. Часопис је, између осталог, 2018. објавио чланак у којем се тврдило да људима од коришћења мобилних телефона расте рог на потиљку. Поједини чланци изнели су тврдње које се поклапају са популарним теоријама завере, попут нетачних резултата да ХПВ вакцина изазива оштећење мозга код мишева (2016), као и тврдњу да климатске промене нису производ људског деловања већ су изазване променама на Сунцу (2019), написала је Брнабићева у својој објави на мрежи X реагујући на написе у појединим домаћим медијима на тему како је наводно "рад српских научника о литијуму међу најчитанијима".

Брнабићева је потом написала и следеће:

"Под два: Молим људе који заиста желе да нешто сазнају да прочитају и анализу ове студије коју је урадио инжењер технологије Душан Благојевић (објављена на сајту https://ekologika.rs). У анализи се, између осталог, констатује следеће: “резултати приказани у раду показују да у случају арсена добијене вредности су у оквиру законом дозвољених за ову реку, у случају бора чак 9 пута ниже од дозвољених за ову реку, а у случају литијума чак 300 пута ниже од дозвољених према америчким стандардима воде за пиће (у нашим правилницима границе за литијум још нису постављене).

Дакле, према раду, тј резултатима из рада који потписују Драгана Ђорђевић, Јован М. Тадић, Бранимир Гргур, Ратко Ристић, Сања Сакан, Јелена Брезјановић и Богдан Шолаја и недавно преминули академик Владимир Стевановић, показује се да НЕМА ЗАГАЂЕЊА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ”.

У својој анализи Благојевић такође констатује: “Методологија овог рада је таква да аутори изгледају као да су последњи сусрет и техничка сазнања о рударским активностима имали гледајући Снежану и седам патуљака, у делу кад патуљци са лопатама иду да копају рудник”. Господина Благојевића не знам, никада га нисам упознала, али је свакако стручан за ову област као дипломирани инжењер технологије, члан инжењерске коморе Србије, лиценцирани саветник за управљање хемикалијама у животној средини и лиценцирани саветник за израду планова смањења ризика од катастрофа и управљања ванредним ситуацијама. Верујем, релевантнији и стручнији од људи који верују у кемтрејлс.", закључила је Брнабић.