ЧОВЕК КОГА СЕ ПЛАШИЛА ЦЕЛА ЈУГОСЛАВИЈА, ЧАК И ТИТО! Овако је Аркан постао његов "пулен"
Стане Доланц је био једно од најзначајнијих имена политичке комунистичке сцене СФР Југославије у време владавине Јосипа Броза Тита, али и после смрти маршала.
За Доланца се причало да га се и Тито плашио, а бројне индиције указују да је организовао чистку политичких противника, као и неподобне емиграције.
Стане Доланц, рођен 1925. године у словеначком Храстнику, од 1971. до 1978. године био је секретар Извршног бироа Председништва ЦК Савеза Комуниста Југославије, од 1982. до 1984. савезни секретар Унутрашњих послова, а члан председништва СФРЈ од 1984. до 1985. године. Притом је био стални члан Савезног савета за заштиту уставног поретка, којим је председавао у другој половини 80-их.
"СРБИЈА НЕЋЕ ЗАБОРАВИТИ ПОРОДИЦЕ ПОГИНУЛИХ РУДАРА" Министар Вулин упутио саучешће: То је ненадокнадив губитак
ПРЕМИЈЕРКА УПУТИЛА САУЧЕШЋЕ ПОРОДИЦАМА СТРАДАЛИХ У РУДНИКУ: Њихов труд, рад и храброст никад нећемо заборавити
СА ДУБОКИМ БОЛОМ ИСКРЕНО САУЧЕСТВУЈЕМ У СТРАДАЊУ РУДАРА У СОКОБАЊИ: Патријарх Порфирије упутио саучешће породицама настрадалих
Стане Доланц важио је за сиву еминенцију у савезној полицији и тајној служби и сви су га се плашили.
Медији су га карактерисали као "другог човека" СФРЈ, одмах после Тита, а Доланц је успевао чак и да изађе из маршалове сенке, због чега га је Јованка Броз нескривено мрзела.
У раним осамдесетим опозиција га је упамтила по чисткама, јер се као министар полиције залагао за прогон интелектуалаца, а терете га и за наручивање убистава припадника југословенске политичке емиграције у иностранству.
Тада се појављује Аркан као његов "пулен".
Многобројни материјални докази сведоче о томе да је један од агената Савезне службе у време Станета Доланца био између осталих, Жељко Ражнатовић Аркан. Био је практично потпуно заштићен од кривично- правног гоњења српске полиције: јавне и државне безбедности. Разлог томе је наклоност коју је стекао код Савезне полиције, обављајући разне послове за њих.
Аркан је први пут доспео у српску јавност 1983. године, након што је ранио двојицу полицајаца који су дошли да га приведу по потерници коју је за њим издала холандска полиција. Тужилац Милутиновић је рањавање двојице полицајаца окарактерисао као Арканову самоодбрану, иако су оба полицајца због последица рањавања завршила у инвалидској пензији. Још један догађај који сведочи о заштити Аркана коју је уживао код Доланца догодио се на почетку рата 1990. године. Наиме, након што је Аркан са неколико пријатеља наоружаних бомбама и аутоматским оружјем ухваћен у Хрватској, Доланц је договорио њихово ослобађање као и повратак у Београд.
- Када сам га једном питао је ли радио за тајне службе, љутито ми је одговорио: "Да ме то више никада у животу ниси питао". Увек је то негирао. Али неки његови пријатељи из тајних служби, који су радили с њим, касније су ми причали да је Стане Доланц био пријатељ с његовим оцем, мојим дедом Вељком, који је Доланца замолио: "Дај, помози ми, имам сина, способан је, али је несташан. Мислим да га убаците негде, био би јако добар за службу." Доланц је касније сматран за једног од Арканових главних заштитника - рекао је Арканов син Војин, гостујући у једној ТВ емисији.
Доланц је умро 1999. године после дуге и тешке болести.
