Да ли ће се ове године наставити дијалог Београда и Приштине и може ли донети неког ефекта? Али и шта ће бити са ЗСО
Заједница српских општина током протекле године била је тема број један када су у питању односи Београда и Приштине, као и преговори у оквиру дијалога под вођством Брисела.
На ЗСО се и уочи свих одржаних састанака у Бриселу гледало као на "питање свих питања", и то је било потпуно јасно са стране Београда, али и када је реч о инсистирању међународног фактора, ЕУ, па и Америке, који су у години за нама, по први пут, кренуле отворено да позивају Приштину да испуни овај свој прихваћени задатак.
Када се говори о поштовању Бриселског споразума, на којем инсистира Србија, а на шта позива и међународна заједница, првих шест тачака тичу се управо ЗСО, међутим, проблем са непоштовањем одредаба споразума није решен ни након више јасних позива страних званичника. Уместо тога, стизале су изјаве из Приштине које оспоравају овај део договора.
ЂИЛАС УДАРИО И НА НОВАКА: Његова телевизија оптужује Ђоковића да је угрозио дечије животе (ФОТО)
ДЕЛЕГАЦИЈА ВЕЛИКЕ ПЛАНЕ ПОЛОЖИЛА ВЕНАЦ НА ВОЈНИЧКОМ ГРОБЉУ НА РОМАНИЈИ: Овде почива 1.000 војника и официра ВРС
БРНАБИЋ ПОКОПАЛА ОПОЗИЦИЈУ! "Бивша власт ништа није урадила да докаже да Република Српска НИЈЕ ГЕНОЦИДНА"
До захуктавања са спровођењем ове тачке дошло је након сусрета Александара Вучића и Аљбина Куртија на састанку у Бриселу у јулу. Тада је косовски премијер уместо ЗСО понудио формирање националног савета, а и то тек након признања независности Косова од стране Србије.
Међутим, упоредо са предлогом Куртија о формирању националних савета, али и са одбијањем приштинске стране да се, како је то рекао председник Србије Александар Вучић, у Бриселу уопште и разговара о формирању ЗСО, по први пут после дужег времена међународни фактор, предвођен САД, почео је да помиње ову Заједницу као обавезу Приштине.
Такође, након рунде дијалога одржане у јулу, шеф Канцеларије ЕУ у Приштини Томаш Суниог је изјавио да Уставни суд у Приштини није рекао да ЗСО не треба да се формира и да је споразум о Заједници српских општина "закон за Косово".
Најважнија тема
Заједница српских општина постала је главна окосница свих преговора који се воде у вези са дијалогом Београда и Приштине, не само између представника две стране, већ и у одвојеним разговорима са међународним званичницима, те је питање да ли би имплементација овог споразума било и једино о чему би Београд и Приштина, у овој фази, могли да разговорају и да се договоре.
Како за Euronews Србија истиче Драгиша Мијачић координатор националног конвента ЕУ за поглавље 35 које се тиче питања Косова, инсистирање само на том питању може се посматрати и као тактика Притшине.
- Поставља се питање да ли постоји нека још тема о којој ће се разговарати или ће се све свести на ЗСО. То се негде види и као добра стратегија владе Косова, да сву пажњу усмере на то једно питање и да се око тога воде главни преговори, а некако је и Србија упала у ту причу - навео је Мијачић за Euronews Србија.
Тако у прилог чињеници да би ЗСО, уколико до формирања и дође, за Приштину могла да буде једина тачка договора говори изјава извршне директорке ЦИВИКОС платформе Донике Емини која је упозорила да је ЗСО за Косово "нешто где дијалог престаје, а да је за Србију ЗСО почетна тачка даљег дијалога".
Она је рекла да је премијер Косова Аљбин Курти, који се противи Бриселском споразуму и није подржао формирање ЗСО, ипак знао да споразум постоји и да се очекивало да ће нешто урадити по том питању.
Емини је онлајн дебати о Заједници српских општина рекла да косовске власти своде ЗСО на ниво невладине организације, иако је парадоксално то што држава не може да оснива невладину организују, док Србија ЗСО третира као нешто много више од НВО и да је питање како ће се дизајнирати нешто што треба да унапреди живот српске заједнице на Косову.
Такође, Никола Буразер из Центра савремене политике рекао је раније за Euonews Србија да је спровођење споразума о Заједници српских општина представљало проблем још од потписивања Бриселског споразума из 2013. и Споразума о ЗСО из 2015. године.
- Имајући у виду Куртијев оштар став према самом концепту Заједнице српских општина, тешко је очекивати да до њеног стварања може доћи у наредном периоду - истакао је Буразер након претходне рунде дијалога у Бриселу.
Ипак, Драгиша Мијачић је у разговору за Euronews Србија истакао да се много пажње посвећује ЗСО, што је важно, али да свакако постоје друге теме о којима мора да се расправља и које су веома важне за обе стране.
"Има много других тема, културно, историјско и верско наслеђе, питање приватне имовине - што је била и прва тема о којој се говорило у обновљеним преговорима. Ту је и енергетика, дистрибуција електричне енергије, као и питања несталих, приватизација друштвених предузећа", казао је Мијачић.
Међународни фактор
Посебан фактор може бити међународни утицај, пре свега САД и ЕУ јер је значај њиховог "уплитања" у претходне кризе био од пресудног значаја за смиривање тензија и балансирање између две стране. Током протекле године приметно је било веће ангажовање Европске уније, организоване су посете, састнаци, али то није дало конкретније резултате, а инсистирало се управо на спровођењу одлука о ЗСО.
Такође, у октобру су се САД и ЕУ званично сагласиле да додатно ојачају заједнички ангажман на Западном Балкану и подршку у напретку региона на његовом европском путу. Обе стране истакле су важност дијалога уз посредовање ЕУ и навели да је то "кључни механизам за решавање свеобухватне нормализације односа између Србије и Косова".
- Да ће ЕУ инсистирати на оснивању ЗСО је прилично јасно. Нагласио бих да то не важи само за ЕУ већ и САД, и многе друге земље, што значи да постоји један међународни притисак да се тако нешто деси и до тога ће доћи у једном тренутку. Да ли ће доћи током преговора или на самом крају преговора, то је исто велико питање - рекао је Мијачић за Euronews Србија.
Он је истакао да је свим међународним партнерима јасно да је Курти тај који одуговлачи и маргинализује процес.
- Зато долази та порука Бореља, да оно што се договорило мора да се имплементира. Питање је колико он схвата те поруке, јер до сада није показивао то. Било је порука о деескалацији и тражењу начина за постиање споразума, али то није допирало до њега, просто он још увек то не схвата на прави начин - објашјава Мијачић.
И Никола Буразер је рекао раније да ће и Београд и међународни актери сигурно наставити да инсистирају на коначном испуњавању ових споразума.
"Ово питање ће остати актуелно докле год се то не догоди, а врло вероватно и до споразума о свеобухватној нормализацији односа који се очекује на крају дијалога", рекао је Буразер.
Притисак Српске листе
Иако је постало јасно да је тема ЗСО постала главна током преговора Београда и Приштине, Српска листа додатно је повећала притисак ултиматумом о напуштању приштинских институција уколико не буде формирана Заједница општина са српском већином.
Наиме, Српска листа је само дан уочи октобарских локалних избора на Косову одлучила да на њих изађе, а потом најавила бојкот институција, уколико ЗСО не буде формирана.
Међутим, упитно је колико би овај притисак могао да има ефекта на Приштину, имајући у виду и раније ултиматуме о напуштању институција када је у питању Српска листа, како је навео Драгиша Мијачић, ситуацију за Србе на Косову значајно би погоршао излазак Српске листе из институција.
- Лоше је што је такав ултиматум дат, било би катастрофално да се Српска листа повуче из институција Косова јер би тиме представници Срба остали без легитимних представника. То јесте елемент присиле, али не верујем да ће дати неке резултате, док су последице несагледиве - казао је Мијачић за Euronews Србија.
Ипак, он истиче тренутно актуелну климу која се јавља у јужној покрајини, а које до сада није било, када је албанска страна у питању.
- На Косову се дешава нешто што се није дешавало до сад, а то је да једна значајна група аналитичара и опозиционих политичара схватају потребу за имплементацијом споразума, пре свега о ЗСО и схватају да је неопходно наћи компромис. До сада није постојало разумевање да мора да се постигне споразум са Србијом, али сада чујемо неке одговоре који су афирмативни - закључио је Мијачић.
Шта је ЗСО?
Бриселски споразум састоји се од 15 тачака, од чега је досад спроведено седам. Последње две спроведене су делимично и односе се на примену свих претходних тачака, а првих шест, као што је и поменуто, односе се на Заједницу српских општина.
Тадашњи главни преговарачи Ивица Дачић и Хашим Тачи потписали су заједнички документ постигнут посредством Европске уније 19. априла 2013.
ЗСО је планирана самоуправна заједница општина са већинским српским становништвом на Косову и Метохији. Иако у споразуму није таксативно наведено, предвиђено је да ову заједницу чине општине Северна Косовска Митровица, Зубин Поток, Лепосавић, Звечан, Штрпце, Клокот, Грачаница, Ново Брдо, Ранилуг и Партеш.
Заједница српских општина симболички значи јединство српских општина на Косову и Метохији. То би омогућило да заједница има своју скупштину и органе власти, симболе и да се као таква представља у приштинским инситутицијама. То имало велику значај за сарадњу и аутономију Срба у секторима урбаног и руралног развоја, инфраструктуре, питања здравства и образовања.
Међутим, за косовски Уставни суд споран је споразум о принципима Заједнице за који наводе да није у складу са косовским Уставом, поготово у областима које се односе на једнакости пред законом, основна права и слободе, те права мањинских заједница и њихових припадника, односно то што се Заједница не заснива на мултиетничности, већ окупља општине у којој је већинска једна етничка заједница.
