ДРАГАН ЂИЛАС - од 0 до 619 милиона у рекордном року: Афера "Мост на Ади" и километар који је Београд коштао 400 МИЛИОНА

Неко би рекао бахатост, неморал и криминал. Неко би се одлучио за насиље, аутократију и злоупотребу положаја. Неко би комбиновао ове варијанте. А неко додао неке сасвим нове речи којима би описао власт Драгана Ђиласа.

Оно око чега би се сви сложили јесте да се све ове речи односе на његову власт и питање је да ли је Београд и у окупаторским управљачима града имао бахатијег човека. Неморалнијег није, јер једино се бахатошћу, неморалом и криминалом могу донекле описати поступци Драгана Ђиласа док је био на власти.

Бахато и неморално, а у исто време и криминално, било је градити студио за Великог брата на земљишту СРЦ "Пионирски парк" и све време то представљати као објекат намењен за смештај деце и њихове културно – забавне и рекреативне активности, да би се по тој основи добиле дозволе.

Колико је то објекат прихватљив за смештај деце и културно – забавне и рекреативне активности, зна свако ко је бар један минут гледао Ђиласов ријалити.

Да ли је Ђилас лио крокодилске сузе и кад је био у контаку са овом децом док им је обећавао да ће то бити дневни смештај за њих, а све време знао да ће га користити за ријалити и брзу и лаку зараду за себе?

Мада, шта се заиста може очекивати од човека који од своје деце прави жртве тако што преко њих покушава да заради неке јефтине политичке поене и који заплаче на камерманов знак док га снимају како говори о својој деци? Кад му његова нису ништа више од "политичког капитала" зар би било нормално очекивати да нека друга јесу?

Иако увек користи prilliku да се хвали својим менаџерским успесима и као привредник и као градоначелник, чињенице говоре да од његовог менажерисања он лично има корист, а Београду су остали дугови у износу од 1,2 милијарде евра, гомила афера и пропалих пројеката.

Тешко да ће ико разуман да поверује у Ђиласово објашњење како се он обогатио "зато што је знао да рачуна проценте, а остали нису". Тешко да ће било ко разуман остати неувређен после овакве тврдње јер она најбоље осликава колико је бахат у пружању својих објашњења. Ако уопште осети потребу да их пружи.

За објашњење његовог богаћења довољно је погледати кад су му, како и колико расли приходи и добит у фирмама. На крају крајева, не мора се знати процентни рачун да би се ту збројило 2 2. Док је Ђилас био на државним функцијама, приходи његових фирми су порасли 300 пута. Пре 2004. године били су 300 милиона динара, да би у периоду 2008-11. године нарасли на више од ОСАМ МИЛИЈАРДИ динара. За разлику од времена када се лажно позивао на Ђинђића, сада је могао директно и непосредно да прети својим утицајем и моћи којом располаже.

У међувремену је ставио шапу и на рекламне секунде на РТС-у, Студију Б и другим телевизијама и тако заокружио понуду и потражњу на монополистичком нивоу од 55% тржишта. Да је медијско тржиште у потпуности било под његовом контролом посведочила је Верица Бараћ 2011. године коју поред све своје моћи и притисака није успео да ућутка и која му је са државне функције рекла да је лопов.

Цифру од зарађених 619 милиона евра у овом периоду која се стално помиње у јавности Ђилас и не покушава до краја да демантује. Просто, ради се о износу који се добије збрајањем финасијских резултата његових фирми у наведеном периоду, а што је јавни податак који свако може да израчуна, ако је заинтересован. За то време, док је био успешан бизнисмен, као директор Народне канцеларије, Министар за Национални инвестициони план, а највише као градоначелник, прославио се узалудним и бахатим трошењем новца користећи све што је могао како би се тај новац прелио у приватне џепове.

Како другачије него узалудним бацањем пара назвати изградњу чувеног Пазл града или реплике Теразија на Новом Београду? Подземних контејнера који су се распали после неколико месеци? Листа таквих пројеката је бескрајна.

Немилице се преплаћивало и на инфраструктурним радовима у граду и нема улице која је рађена, а да је није пратила афера. Пожешка, Јужни булевар, Булевар краља Александра. И било која друга. Свака је била преплаћена и у свакој су остајали пропусти због којих је град поново плаћао, јер се са њиховим пријављивањем чекало док не прође период гаранције.

Монополисао је, што директно преко својих фирми, што индиректно преко фирми које су му биле подобне, скоро сваку област привреде, ниједна фирма домаћа или страна, која њему није била по вољи ништа није могла да ради у Београду, а како је освајао власт исти принцип се ширио на целу Србију.

Листа афера је заиста бескрајна, многе су заташкане, документација већ уништена, сведоци застрашени, једна цела државна управа би морала да се бави тиме годинама, да не ради ништа друго да би добили бар приближну слику и опсег упропаштавања државе и друштва и величине перфидне пљачке, али једна је заиста круна Ђиласове владавине Београдом и некако у себи сажима све. Мост на Ади.

Како год да се крене, Мост на Ади је посебна прича. Пројектован да у том тренутку води из нигде у нигде јер није било приступних саобраћајница, првобитна планирана локација моста промењена из волшебних разлога. Непуних километар моста је коштао 400 милиона евра. Највиши мост на свету, "Виадуц де Millau" koštao је 160 милиона по километру, поређења ради. И, то је цена моста без приступних саобраћајница, а без којих је мост скоро па бескористан.

Када се све сабере и одузме ништа боље не осликава период Ђиласове владавине од следећа два податка – 1.2 милијарде евра дуга у Београду и 619 милиона евра у исто време на Ђиласовим рачунима. Зато данас свим силама и жели да се врати на власт. Јер, његова пословна шема се на томе и заснива. Само јака позиција на власти може да му обезбеди пословни успех.