Драма у ужичкој болници: Дечак (8) ПУН ВОДЕ и под јаком ТЕМПЕРАТУРОМ, одлука оца ПРЕСУДИЛА

У ужичкој Општој болници ноћас се одиграла права драма која се ипак срећно завршила, пошто је хирург др Един Мутевелић спасио живот осмогодишњем дечаку.

Брига о здрављу: Од следеће године уводи се још једна обавезна вакцина

Ево шта се после четри месеца дешава у месту у ком је сахрањен Ђоша

А. Т. из села Каран код Ужица, ученик другог разреда, довезен је ноћас у болницу са јаким боловима у стомаку. Ултразвучним прегледом установљена је јака упала слепог црева.

- Дете су упутили на хирургију, пошто на дечјој хирургији није било дежурног доктора, јер су сва тројица болесна. Малишан је имао високу температуру, био је пун воде, упала је била толико јака да му је претило пуцање црева, сепса и смрт. Довезли су га отац и мајка која је у другој руци држала и дојила бебу – прича Един Мутевелић.

Овај лекар каже да је хитно консултовао једног од тројице дечјих хирурга који су на боловању.

- Колега ми је, када сам му предочио о чему се ради, одговорио да дете не шаљемо у Чачак или Крагујевац, већ одмах у Београд у Тиршову. Тражили смо санитет, али нам је у Дому здравља речено да немају ниједно возило и да су сви транзитни санитети на путу, пошто је више пацијената јуче упућено у Београд. Имали смо могућност да тражимо санитет из Чачка, али док би он дошао до Ужица, па одавде за Београд, било би изгубљено пуно времена, а дечак га није имао – наставља познати ужички хирург.

Данас су Михољске задушнице: На гробу обавезни свећа, жито и вино

Тешка одлука

Нашао се, каже у једној од тежих ситуација у дугој каријери. Имао је два избора - да оперише дете коме је живот висио о концу, иако није дечји хирург, или да купује време док из Дома здравља не пошаљу санитет.

Легију тајно воде на мајчин гроб: Неће бити на сахрани, али ће се у зору отићи да запали свећу

- Испричао сам његовом оцу да, иако сам стручно оспособљен, нерадо и ретко оперишем децу, јер дечја хирургија није исто као хирургија коју ја свакодневно радим јер је анатомија детета другачија и за захват су потребни мањи инструменти које ја нисам имао. Такође сам му рекао да би свако одуговлачење било кобно и да дечак можда не би преживео до Београда. Молио ме је да му оперишем сина, па какав год био исход захвата, и потписао да то урадим уз његову сагласност. Нисам имао избора. Морали смо дете да трљамо алкохолом да бисмо му оборили високу температуру пре него што смо га увели у анестезију. Срећом, све се добро завршило, да смо окаснили још који минут изгубили бисмо га – прича др Мутевелић.

Он појашњава да интервенцију није смео да уради, јер хирург сме да оперише дете само у здравственој установи у којој нема дечјег хирурга, а ужичка болница их има тројицу.