ЕКСКЛУЗИВНО! Српски обавештајац који је понизио НАТО: Можемо опстати само као неподељен народ!

Под насловом "Загонетна личност Јован Милановић" париски Монд (05.11.1998.) објавио је "потеру" за министром саветником у Мисији СРЈ при ЕУ. Француска штампа открила је да се под тим именом крије потпуковник КОС, који је некада уАлжиру, заједно са Русима, формирао њихову тајну службу против Француске. Преузета је и информација из босанске и хрватске штампе да је то "пуковник који је три године био десна рука Ратка Младића". Ни једно, ни друго, ни треће... Био је већ унапређен у чин генерал-мајора.

Човек који ће ИЗДАТИ Трампа?! Мајкл Пенс између ОДАНОСТИ Трампу и шпијунске завере

Руски агенти шпијунирали изборну кампању Макрона?! Москва пред новим налетом оптужби!

Ко је, заправо, Јован Милановић?

Рођен је у селу Тмава код Куршумлије. У историјату куршумлијске економске школе рангиран је под бројем један, као ученик са најуспешнијом каријером свих генерација. Потом је завршио Војну академију КоВ, Командно-штабну академију КоВ и Школу националне одбране. Његов дипломски рад "Радикална агресија на СФРЈ којој претходни специјални рат и оружана побуна на Косову и Метохији" архивиран је у библиотеци Центра високих војних школа као наставна литература. У ЈНА и ВЈ обављао је веома значајне дужности: начелник одељења за ратне доктрине, војни изасланик у Алжиру и Тунису, уграђени обавештајни официр (министар саветник) у Бриселу за праћење активности и припреме НАТО-а за агресију на СРЈ, заменик начелника

Војнообавештајне службе (током агресије НАТО-а и касније). Пензионисан је са дужности  помоћника министра одране за међународну војну сарадњу и политику одбране. Ванредно је унапређен у чин поручника и генерал-потпуковника. Почасни је генерал-лајтант ОС Украјине.

Биографија му је објављена у лексикону "Српски WHO ис WHO" (Ко је ко у Србији), као личност која је постигла изузетне резултате у професији. Након евакуације из Брисела, белгијски МИП прогласио га је "Personna нон gratta". У специјалном додатку "Вечерњих новости" од 07. јула 2014. уврштен је међју 20 најпознатијих српских шпијуна (актери великих светских афера).

Дан сећања у Срији обележава се као значајна вертикала нашег народа у дугој историји борбе за слободу. Као и много пута раније, војска и народ супроставили су се вишеструко надмоћнијој сили. Које су основне карактеристике агресије НАТО-а и шта бисте издвојили као драгоцено искуство?

СТРАШНО: Сви знају да Фејсбук ШПИЈУНИРА, али новина коју су увели може да вам УНИШТИ ЖИВОТ

- Агресија НАТО-а против СР Југославије 1999. године представља злочин против мира и човечности. Она је изврешена кршењем Повеље УН, Завршног документа ОЕБС-а и без одобрења Савета безбедности. Извршена је супротно чл. 5 Вашингтонског документа о формирању НАТО-а. То је била агресија "демократских" земаља, које су погазиле најважније демократске и цивилизацијске вредности универзалне принипе, право, уставне институције, истину, хуманост и морал. Агресија је имала вишедимензионалне карактеристике, које до тада војна наука, историја ратовања и геополитика нису познавале. Била је то коалициона агресија 19 земаља чланица НАТО-а са три континента против једне мале земље.

По методологији одређивања димензија светског рата, био је то почетак новог глобалног, цивилизацијског сукоба, који је почео разбијањем СФРЈ, оружаном агресијом на СРЈ, а потом насилним променама граница, друштвеног система на афроазијском простору. Према примењеној ратној техници, била је то агресија у којој су проверавана најсавременија војнотехничка достигнућа.
Због примене оружја за масовно уништење; осиромашеног уранијума и других убојних средстава која имају токсично дејство, агресија је имала и карактер нуклеарно-хемијског и еколошког рата. Специфична димензија агресије била је снажно психолошко-пропагандно деловање пре, током и после агресије, која траје и данас. На основу кључних постулата доктринарних докумената о добрани, наша земља водила је одбрамбени и ослободилачки рат, а са аспекта масовности учесника у одбрани, био је то општенародни рат.

Непосредни циљеви агресије НАТО-а били су промена легитимне власти у Србији (СРЈ), промена политичког и економског система, увођење неолибералне економије и територијална и уставна декомпозиција Србије насилним издвајањем Косова и Метохије и формирање самосталне, независне државе. И то само у првој фази. 

Глобални циљеви агресије били су: успостављање америчког војног присуства на Балкану као дела војне експанзије на Исток, претварање НАТО-а из дефанзивно у офанзивни и из регионалног у гловални савез, ревизија система међународног рпава,легализација, наметање модела унутрашњег уређења, очување америчке доминације у Европи и војно заокруживање Русије, стицање права НАТО-а за употребу силе без сагласности Савета безбедности УН.

Агресија није завршена до данас. На нивоу је статуса "контролисане кризе", по размерама на степену "ниског интезитета" глобалних димензија, у измењеним геополитичким околностима. 

Што се тиче "драгоценог искуства", хтео бих да задржим исконску веру у себи, која током трагичних фаза дуге историје никада није напуштала српски народ. Дакле, хоћу да кажем: можемо опстати само као неподељени народ. Целокупна наша историја запамћена је поделама и међусобним сукобима. Ни до данас нисмо извукли искуства и поуке из истрорије 20. века из оба светска рата и агресије НАТО-а, коју сам дефинисао као ружну фазу трећег светског рата. Почињене су истријске грешке од стварања Краљевине Југославије до данашњег дана. Они који се баве геополитичким и историјским анализама нека се запитају шта сам хтео да кажем. И на крају, моје питање: Да ли наши погледи досежу врх српске вертикале?

Били сте учесник у догађајима који су претходили агресији НАТО-а. Када сте имали прве информације да ће НАТО напасти СРЈ?

- Крајем маја 1998. године, у Лисабону, у Португалији, одржан је самит НАТО-а. Дневни ред: "Угроженост мира на Балкану репресалије српских безбедносних снага против албанског становништва на Косову и Метохији". Нужност "хуманитарне интервенције НАТО-а".

Ти поводом, неколико дана пре Самита позвао сам португалског дипломату високог ранга у један српски ресторан. Први пут смо се видели. Поставио сам му отворено питање у вези са дневним редом Самита. Претходно сам проучио његову биографију. Имао је кључну улогу у припреми Самита. Знао је све. И садржај унапред припремљене одлуке. Рекао сам му да сам га позвао да се упознам са „првим српским агресором“. Недипломатски до краја. И почео сам да га „пропитујем“, а власник ресторана га је малтретирао шљивовицом, понављајући „кућа части“. Био је гладан, рекао је да је доручковао пахуљице. Ракија је добро „легла“ на пахуљице. Одбијао је да ми било шта каже о послу који ради. Из других извора знао сам доста детаља али не и одлуку. Одједном, узнемнирен, рекао ми је: „Видим да сте професионалац у политици и дипломатији, поштујем Вас. Али зашто радите за тог диктатора Милошевића?“. Узвратио сам  му: „Али, Милошевић није диктатор, он није рођен нити живео у диктатури. Ви сте имали 18 година када је Салазар сишао са власти. Потали сте пунолетан и интелектуално формиран у тој диктатури“. Нагло је променио расположење и рекао „Да, биће донета одлука о припремама за војну интервенцију НАТО-а на вашу земљу“. Након тога, написао сам први телеграм са насловом „Припрема НАТО-а на агресију на СРЈ“. Од тада, па до 27. октобра 1998, када је НАТО одустао од агресије у тој години, сви моји телеграми били су под тим насловом. Било их је око 300, са више стотина страница. 

ШОКАНТНО ОТКРИЋЕ! Ова агенција нам већ ГОДИНАМА ШПИЈУНИРА РУТЕРЕ! Ево ШТА могу да САЗНАЈУ о нама

БУДИТЕ ОПРЕЗНИ: Ово су два начина КАКО вас неко може ШПИЈУНИРАТИ преко мобилног телефона! (ВИДЕО)

Захваљујући Вашим обавештајним активностима наша земља дошла је у посед тајних докумената НАТО-а у којима су наведене циљеви предвиђени за бомбардовање. Како је до тога дошло? Зашто је НАТО променио време почетка напада на пролеће (март) 1999. године?

- Од доласка у Брисел, јануара 1995. године, до лисабонског самита НАТО-а (25.маја 1998.), развио сам снажну, респективну и поуздану обавештајну мрежу. Имао сам обавештајно „упориште“ у свим структурама НАТО-а, војним и цивилним, војном крилу Западноевропске уније, Европској унијиј, органима Партнерства за мир, и међу бројним дипломатама акредитованим у Белгији. О свим активностима у НАТО-у које су се тицале припрема за одлуку о агресији, имао сам правовремене информације.
Наш војни и државни врх правовремено је имао све податке релевантне за безбедносну угроженост земље. Врх НАТО-а, током августа 1998, био је на годишњем одмору. Припреме за агресију обављали су Политички комитет директора и команда НАТО-а у Монсу. Та структура није имала право одлучивања, па се чекао повратак чканова Комитета НАТО-а (амбасадори и генерали, први на лествици војне хијерархије).

Закључно са 29. септембром  државни и војни врх СРЈ имао је податке о учесницима агресије и потенцијалним циљевима. Знало се и о тачном датуму доношења одлуке о почетку агресије. Био је то 12. октобар. Недостајали су ми документовани подаци. У покушају да на више „адреса“ дођем до докумената, „зауставио“ сам се на француском официру Пјер Анри Бинелу, шефу кабинета француског генерала Вироа, члана војног комитета НАТО-а. Са мајором Бинелом претходно сам имао више контаката. Био је вољан да сарађује без било каквих личних интереса. На моје тражење планова о агресији, н ије се много премишљао. Уз констатацију да је то веома опасно, брз ми је одговорио: „Имаћеш“. Био је то 1. октобар. Донео ми их је у стан следеће вечери. НАТО је покушао да верификује важније откривене позиције и циљеве – положаја наших јединица, и утврдио да их (циљева) више нема на претходним позицијама. План је предвиђао напад по 25 најважнијих циљева, па ултиматум за капитулацију и прихватање одлука из Рамбујеа. Ако СРЈ одбије ултиматум, НАТО ће активирати фазу „апокалипсе“ - уништавање свега постојећег.
Пошто циљева више није било на ранијим позицијама, а временске прилике су се усложавале, НАТО је донео одлуку о одлагању агресије и отпочео прегороворе са властима у Београду. 

Војнички речено, СРЈ и наша војска нису доживели стратегијско изненађење. Сталним померањем циљева на нове положаје, започето у јесен 1998. године и интезивније настављено током 1999. године, промовисана је ненаписана „стратегија војске у покрету“.

Мајор Бинел је откривен, после тога му је суђено и извесно време провео је у затвору. Шта је допринело да буде откривен, јер је познато да се успех обавештајца огледа у томе да од извора добије информације, а да овај не буде откривен?

- Да, веома брзо је признао и рекао да је то учинио из пркоса према НАТО-у, САД и председнику Шираку. Сматрали су га вансеријским официром, са највишим моралности и хуманизма. У трагању за „кртицом“ у НАТО-у откривен је француски официр који је штампао тајни документ, а радио је у дирекцији где је планирана „гусарска операција“ („Милосрдни анђео“). Наравно, план је одштампан по налогу мајора Бинела а „за потребе“ француског генерала. Мајор Бинел био је веома способан обавештајни официр, са великим искуством у разним операцијама по свету. Радио је и у штабу генерала Шварцкофа, у Ираку. Шест месеци био је у Команди УНПРОФОР-а у БиХ.

Његово противљење агресији НАТО-а, то јест свест да ће тим чином бити изазвана „нова хуманитарна катастрофа“ - страдање и Срба, а не само Албанаца, да ће САД и НАТО уништити једну земљу у Европи која је била историјски савезник у два светска рата, превазилазило је психолошку димензију хуманости, војничке части и достојанства.

Био би неопростив грех ако не бих рекао да су десетине других лица са којима сам одржавао фреквентније контакте, једнако заслужни као и мајор Бинел. Наравно, они никада неће бити откривени.

После неколико година поново сте се срели са Бинелом. О чему сте разговарали?

- Мајор Бинел је прва српска жртва као последица агресије НАТО-а на СРЈ. Због националне издаје била му је запрећена казна од 14 година. Провео је 10 месеци у истражном затвору, уз примену страшне тортуре, нарочито „ноћних сеанси“. Након тога осуђен је на пет година, од којих је у затвору провео три. Интересантно је рећи да су га током суђења бранили француски официри и генерали. Оправдавали су дело које је учинио.

Срели смо се у Београду, након издржане казне, на промоцији његове књиге „Злочини НАТО-а“ коју је написао у затвору и која је једно време била забрањена. На промоцији у Клубу књижевника, Француска 7, мада су уредно позвани, нико из структура власти (2003.године) није присуствовао. Такође, нико од званичника Бинела није примио на разговор, а спавао је у стану једног нашег новинара. Упркос томе, напромоцији је изрекао кључну, историјску реченицу: „Не кајем се, опет бих исто учинио“.
У току два дана његовог боравка провели смо неко време заједно. „Компетентни органи“ били су веома заинтересовани за наше дружење. Ревносно су спроводили налоге америчког амбасадора Виљема Монтгомерија.

Био је то сусрет два ратна друга. Од дана његовог хапшења и током издржавања казне осећам грех према његовој породици која је разбијена. Прошле године Биел је отишао у пензију, радећи као геометар. Разговор смо водили о свему, само не о ономе што смо радили у Бриселу. Свака прича морала би се завршити ноћним сусретом у мом бриселском стану 02. октобра 1998. године, када смо обојица случајно остали живи. То је била ноћ довољна за три живота… Иначе, све моје ноћи после тога су стресне…