ЕВО ГДЕ СУ И КАДА УСТАШЕ УБИЛЕ ШЕСТОРИЦУ ВУЧИЋА: Међу њима је и деда садашњег председника Србије
Међу реакцијама које су се у медијима и на друштвеним мрежама појавиле на одлуку власти у Загребу да председнику Србије Александру Вучићу забране посету логору Јасеновац, у којем је извршен покољ више стотина хиљада Срба, поново је актуелизована и стара лаж да међу жртвама усташког злочина геноцида у Другом светском рату није било Вучића из Бугојна и да их председник Србије измишља из политичких разлога.
Међутим, званични документи и друге неспорне историјске чињенице, као и преживели сведоци су сагласни да се међу жртвама усташког терора налазе најмање шесторица Вучића из Чипуљића код Бугојна, предака садашњег председника Србије, међу којима је и његов рођени деда Анђелко Вучић.
"ВУЧИЋУ НИКАД ВИШЕ НЕ ТРЕБА ДОПУСТИТИ ДОЛАЗАК" Хрватска хушкачка машинерија не стаје - нови медијски напад на Вучића (ФОТО)
ЛИЦМЕРЈЕ ХРВАТСКИХ ВЛАСТИ: Вучић два пута упутио молбу да посети Јасеновац - Пленковић "молио да не то не буде сад"
СКАНДАЛ! ХРВАТСКИ МЕДИЈИ ПРЕТЕ ВУЧИЋУ: Наставља се антисрпска хистерија и брутална хајка на председника Србије (ФОТО)
На званичном списку жртава рата од 1941. до 1945. године из места Чипуљић код Бугојна који је сачинио Савезни завод за статистику Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, страна 1.096. налазе се петорица Вучића:
Вучић (Антонија) Анђелко, рођен 1893. Србин, убијен у директном терору, Босанска Градишка
Вучић (Ђорђа) Рајко, рођен 1920. Србин, убијен 1941. у директном терору, Бугојно
Вучић (Косте) Ђорђе, рођен 1896. Србин, убијен 1941. у директном терору, Бугојно
Вучић (Косте) Иле, рођен 1904. Србин, убијен 1941. у директном терору, Босанска Градишка
Вучић (NN) Илија, 9999 (непозната година рођења – напомена Д.М.) Србин, убијен од усташа 1941.
У истом списку, али за град Бугојно (Чипуљић је део Бугојна), страна 1095. налазе се још двојица Вучића:
Вучић (Јове) Миле, рођен 1920. Србин, погинуо 1943. у НОБУ-у, Црна Гора
Вучић (Ристе) Стево, рођен 1891. Србин, убијен од усташа 1941. у логору Јадовно
Анђелко је деда Александра Вучића. Иле, Ђорђе и Стево Вучић су Анђелкова браћа од стрица, а Рајко Вучић је Ђорђев син.
Између 25. и 27. маја 1941. усташе су у Бугојну ухапсиле прву групу од 25 Срба и затвориле их у зграду звану Конак. Међу њима су била и тројица Вучића: Анђелко, Стево и Иле. Анђелко и Стево су били успешни трговци, чувени не само у Бугојну већ у Средњој Босни, Херцеговини и суседној Далмацији.
Траг и углед који је Анђелко Вучић имао у Бугојну је био толики да су све до последњег рата, у којем је од скоро десет хиљада у том граду остало само стотинак Срба, мештани о Анђелку, оцу садашњег председника Србије и осталим Вучићима, говорили као о „овим Аџијиним“. И сви су знали о коме је реч.
Ноћу између 27. и 28. маја ухапшени Срби транспортовани су из Бугојна у Бањалуку. После два дана, 30. или 31. маја, одведени су из затвора у Бањалуци и сви убијени.
По једним изворима злочин је извршен у атару села Ивањска, на падинама Козаре, по другима учињено је то мало даље, на подручју суседне Босанске Градишке.
По другима, Срби из Бугојна одведени су у логор Јасеновац. На такву могућност упућује и чињеница да се у списку Савезног завода за статистику као место смрти Стеве Вучића наводи логор Јадовно. Наиме, познато је да су због ограничених капацитета логора Јасеновац, који није могао да прими реке српских цивила које су усташе хапсиле и спроводиле на клање у тај логор, усташе преусмеравале у друге кланице. Најчешће је то било Јадовно.
Ивањска се налази на путу од Бањалуке ка Јасеновцу, а и Градишка је близу те кланице, често су конвоји жртава из једне усмеравани у другу кланицу. Било је то време кад није било масовних медија, време кад су људи из страха држали језик за зубима. Хиљаде српских цивила су у пратњи усташа пролазиле кроз Бањалуку и одвођене даље, у правцу Градишке и Јасеновца а да ли су заклани у једној или у другој кланици мање је важно. Да не би било забуне, термине клање, кланица, покољ и слично не користим да бих појачао утисак о усташким злочинима већ из разлога што Градишка, Јасеновац и Јадовно, у најбуквалнијем смислу те речи, јесу биле кланице у којима је већина жртава уморена клањем ножем или ударцима маљем, секиром и другим тврдим предметима у главу. Само ретки срећници су умрли од хица из пушке или пиштоља.
Крајем јула 1941. усташе су почеле велику акцију етничког чишћења Ливна, Ливањског поља, Купрешке висоравни и бугојанске котлине (Бугојно и Горњи Вакуф), с циљем да све мушко становништво српске националности побију, а жене и децу протерају у Србију. Извршена су масовна хапшења свих Срба старијих од 16 година. У уторак 27. јула ухапшено је 47 Чипуљићана, који су заједно са осталим Србима затворени у зграду основне школе.
Међу њима су били и Ђорђе Вучић и његов син Рајко, младић који је имао 21 годину. Ухапшене су, везане жицом, у камионима одвозили до огромне јаме између села Занасовићи и Росуље и над јамом убијали из ватреног оружја, клали или убијали секирама и маљевима. У ноћи између 30. и 31. јула у Занесовиће је одведена је и ликвидирана група у којој су се налазила двојица Вучића.
У књизи „Ратна хроника Бугојна“ Месуд Хотић, по националности муслиман, наводи да су само између 27. и 31. јула над јамом у Занесовићима усташе убиле око 1.500 Срба.
Котарски предстојник Бранко Куштро се хвалио да је он лично, за само једну ноћ, над безданом пуцао у главу 400 несрећника. Нажалост, масовне ликвидације у Занесовићима настављене су све до краја 1941. и средине 1942. године.
После покоља код Занесовића усташе су похапсиле око 400 Срба из Бугојна и Чипуљића, углавном жена и деце и возом их транспортовале у логор у Славонској Пожеги. Воз је из Бугојна кренуо 11. августа, а народ је био смештен у сточне вагоне.
У својој књизи "Избеглице и пресељеници на територији окупиране Југославије" , на 150. страни, Слободан Д. Милошевић је објавио податак да су Срби из Бугојна у логор доведени 13. августа 1941. године, да их је било 327, од чега 123 мушког и 204 женског пола.
У документима НДХ који су заплењени након ослобођења Југославије, пронађен је списак породица из Бугојна које су биле заточене у Пожеги, а затим транспортоване у окупирану Србију. На списку се налази и 16 Вучића. Цитирам тај део списка: "Вучић (Антонија) Раде са женом и шесторо деце, Вучић Драгица, жена Анђелкова са шесторо деце и Љуба Вучић, из исте породице, без родитеља."
Било је планирано да конвој буде одведен на клање у Јасеновац али се, након два-три дана чекања у Пожеги, испоставило да су капацитети кланице пребукирани па је одлучено да се избеглице из Бугојна пошаљу у Србију.
У књизи "Запис о злочину" коју је написао познати бугојански хроничар Бранко Мићић наводи се да су прогнаници из Бугојна, возом преко Винковаца и Београда,19. августа 1941. дакле на православни празник Преображење, стигли у Марковац код Велике Плане, где су искрцани. Највећи део размештен је по кућама добрих људи у Свилајнцу и Симићеву код Жабара, а било их је који су прогонство провели у Великој Плани, Жабарима и Лапову.
Недуго по доласку избеглица у Србију, Драгица Вучић је родила сина, оца садашњег председника Србије. По мужу којег су убиле усташе дала му је име Анђелко. Драгица и остали Вучићи рат су провели у Црквенцу код Свилајнца, одакле су се одмах по ослобођењу вратили у Чипуљић.