Ево шта се дешавало са Љубом Шиптаром после петог октобра

Одавно у српским медијима нечија исповест није изазвала толико интересовања као животна прича Љубе Михајловића Шиптара, легендарног српског банкара. У првом делу Михајловић је испричао да је добио надимак Шиптар захваљујући генералу Пеку Дапчевићу, да је био последњи с којим су пред убиство разговарали Иван Стамболић и Жељко Ражнатовић Аркан, те да је за развој Комерцијалне банке најви­ ше захвалан Слободану Милошевићу што му је дозволио да откупи више стотина милиона марака.

Љуба Шиптар каже да је захваљујући том послу спасао Србију банкротства. У овом делу Љуба Шиптар објашњава шта се с банком и с њим лично дешавало после 5. октобра.

- Дан, два после 5. октобра позвао ме је пријатељ из полиције и рекао ми да би било добро да се на неколико дана склоним из Београда јер су нове власти формирале екипу која ће на силу ући у Комерцијалну банку да провери шта сам радио с Марком и Маријом Милошевић иако они никада нису имали рачуне у банци. Тај полицајац ми је дао број телефона особе која је најавила упад у банку. Ја окренем тог господина иако нисам знао ко је у питању, кажем овде председник Љуба Михајловић звани Шиптар, многи кажу да сам полицијски човек, крените што пре у Комерцијалну банку, али да вас упозорим, вратиће се без ногу.

У том општем метежу одлу­чио је да оде у Црну Гору оног дана кад су су присталице ДОС-а упале у Беобанку и смениле Борку Вучић. Каже, није могао себи да дозволи да га вилама избацују из банке.

- Само што сам стигао у Будву, зове ме Душан Михајловић. Љубо, где си? Рекох, у Будви, што питаш. Па, ови ваши улазе с вилама у Беобанку, у Народну банку, нећу на такав на­чин да ме истерају. Он ће, долази овамо, ти нам требаш хитно! Није прошло петнаест минута зове ме и Мирољуб Лабус. Слећем на Београдски аеродром, чекају ме три црна "аудија". Прилази ми један господин и пита да ли сам ја Михајловић. Каже, има налог од будућег премијера Ђинђића да ме одвезе у Демократску странку. Рекох, поздрави ти будућег премијера, зна он пут како може да дође до Михајлови­ ћа. И они одоше. Стижем кући, а супруга каже, малопре те звао Зоран Ђинђић. Шта ћу, одмах крећем ка Крунској. Стижем на међуспрат, где је био Ђинђићев кабинет, а оно испред мене улази Манојло Вукотић. Господине Михајловићу, извините, неће мо­ћи да вас прими Ђинђић, дошао је Манојло да се договори како да преузме "Борбу" и "Вечерње новости". Примиће вас Борис Тадић и директор странке Миодраг Костић, каже ми Ђинђићева секретарица.

ЖИВОТНА ИСПОВЕСТ БОРИСЛАВА МИКЕЛИЋА: Бљесак и Олуја су почели са сменом Ранковића

Тадић му је тада рекао да ће сутрадан рано ујутро доћи код њега да се договоре и да је то знак да нова власт Комерцијалној банци и њему даје подршку.

- После пар недеља зове ме Ђинђић. Еј, мајсторе, где си? Питам ко је, каже, Зоран овде. Је л’ можеш да дођеш хитно код мене, треба да се нешто договоримо. Не могу одмах, кажем, у Кошутњаку сам, нисам пристојно обучен. Имаш гаће, пита. Па, нисам без гаћа. Е, онда крени одмах. Тада сам га први пут срео.

Опширније читајте у новом броју Експреса који је на киосцима од петка, 5. јануара...