(ФОТО) Воз је био у пламену, а у њему су страдала И ДЕЦА: Овако је НАТО 1999. године УДАРАО ПО СРПСКИМ ЦИВИЛИМА!
"Милосрдни анђео" био је све, само не милосрдан
Воз је био у пламену, а након што га је погодио други пројектил из њега су почели да се извлаче рањени и повређени путници, прича данас педесетогодишњи машиновођа Бобан Костић из Ниша, који је управљао возом бомбардованим на мосту у Грделичкој клисури током НАТО агресије у Србији 1999. године.
А РАК КОСИ ЖИВОТЕ: Ово су тачне ЛОКАЦИЈЕ У СРБИЈИ где је НАТО бацао ОСИРОМАШЕНИ УРАНИЈУМ (МАПА)
Путнички воз у Грделичкој клисури, у којем су били цивили, нападнут је 12. априла 1999. године, другог дана православног Васкрса, идентификовано је 15 погинулих цивила, међу којима је било и деце, а у Грделици ће сутра на државном нивоу бити обележено 18. година од почетка НАТО бомбардовања.
СТРАШНА ИСПОВЕСТ МИРКА КОМЕ СУ НАТО БОМБЕ УБИЛЕ СИНА (13): Познао сам га само по патици!
- Сваки наилазак на мост ми је мало дигао адреналин. Никад ми није било свеједно - као да сам знао - каже Костић, присећајући се тог кобног дана када је управљао путничким возом 393 из Ниша за Скопље.
На данасњи дан, за #Nato колатерална стета! #GrdelickaKlisura #NikadNATO #Srbija #Beograd #digitaldiplomacy pic.twitter.com/cE0478OW8v— ФилипФицовиц (@FicovicFilip) Април 11, 2016
Наводи да је воз каснио из станице у Нишу десет минута због проблема са кочењем и да је кренуо око 11 сати, те да је при брзини којом се кретао преко моста секунда фалила да ракета погоди локомотиву.
- Ми смо прошли, али људи из другог и трећег вагона нису били те среће. Људи изгубе живот, а не знате ни због чега - каже Костић, наводећи да некад секунда одлучује да ли ће живот да иде даље.
Први пројектил је, додаје, погодио почетак другог вагона.
Прича да је зауставио воз и од првог војног возила које је наишло тражио да позову Хитну помоћ и ватрогасце, који су после пада те друге ракете брзо стигли.
Међутим, после десет минута је уследила и трећа и четврта ракета које су погодиле воз.
У локомотиви са Костићем био је његов помоћник Горан Микић са којим се касније окумио, а који је тада рањен у ногу од гелера.
- Он је за длаку остао жив, а ја сам био једини неповређен из воза - наводи Костић и додаје да од буке у локомотиви нису чули ни сирене ни авионе већ само експлозију.
Каже да је његов кум претходно изашао из воза, јер га је ударила контакна мрежа по глави .
Грделићка клисура 1999... pic.twitter.com/t9QDD8QSvH— Раде Мароевиц (@Maroevic) March 24, 2016
- Махинално сам укочио, претпостављали смо шта је, али нисмо били сигурни скроз - рекао је Костић и навео да је његов кум видео како пада нова ракета на 50 метара од њих.
Увек се, каже, узбуди кад се тога сети и додаје да од тада није управљао возом већ да у железници ради као надзорник локомотиве.
НЕОБИЧНО СКЛОНИШТЕ: Место где су се становници Врачара окупљали ратне '99
- Размишљао сам много о томе, ми Срби стварно можемо све да преживимо. Не знам да ли би неко други то преживео - рекао је Костић и истакао да ни приближно тако нешто не би требало да се поноови јер нисмо ничим то заслужили.
Костић ради у железници од 1985. машиновођа је од своје 18. године, а сада каже поново размишља да буде машиновођа, иако је како каже то стресан посао.