Гајовић за Србију Данас: Култура говора је оно што нас свуда у свету представља и морамо да радимо на томе

Гајовић је отворено одговорио на питања ситуације у медијима, ријуалити програма, као и шта то највише фали Министарству културе.

- Мислим да је ситуација у српским медијима врло коректна, добра, иако поједина удружења, поједнини новинари инсистирају на томе да је лоша. Не знам зашто је то тако јер не видим да се ништа драматично, а лично мислим да је ситуација сада боља из простог разлога што данас имамо једну потпуну слободу медија и све већи број медија - рекао је Гајовић и додао: - Ако погледате, ми имамо 12 дневних новина, а из тога видите да су то потпуно различити концепти, од првог до последњег. Нигде нећете наћи исти концепт и управо то показује колико је медијска сцена Србије богата и колико је слободна. - истакао је наш саговорник.

Ово је ГЛАВНО ОРУЖЈЕ СРБИЈЕ у борби за Косово: Ми немамо милионе као Албанци, али имамо ИСТИНУ (ВИДЕО)

Он је додао да управо у слободи види квалитет, те да се сваки грађанин Србије опредељује да ли ће да купи леви, десни или средњи медиј Та медијска сцена је у сваком случају богата, врло садржајна.

- Слична ситуација је када су у питању и електронски медији. Исто имамо једну палету потпуно различитих концепата. Поред толико медија, често ме питају кога да одаберу, коме онда да верују, а ја им увек кажем: верујте медијском јавном сервису, централном дневнику од 19.30 до 20 сати. То што се ту појави то је тачно. Исто се односи и на дневну Политику, то што се појави у Политици то је тако. Ја не кажем да друге информативне куће не говоре истину, али ако хоћете да се информишете на прави начин онда одаберете онај извор за који постоји највећи проценат вероватноће да прави - објашњава државни секретар.

Ипак, он каже да се веома често дешава да се крше медијски закони, те да МИнистарство у тим случајевима мора да реагује.

- Медијски закон и норматива морају да се поштују и у том смислу, у Министарству културе и информисања, има обавезу да се закон спроводи. У том смислу најтежи део посла, верујте ми, је кад морам да потписујем прекршајне пријаве. Има их јако много, а највише их има за порнографију и за малолетна лица. Ту је закон веома искључив и потпуно јасан. Ја нисам присталица да потписујем пријаве, али морам, нас закон обавезује да кад ми дође на сто пријава ја морам да је потпишем и на тај начин одржавамо и спроводимо закон - изричит је Гајовић, додајући да повлашћених нема.

Што се тиче питања ријалити програма и захтева министра Вукосављевића да ријалити програми не би требало да се еминтују на телевизијама са националном фреквенцијом, Гајовић говори да у овој ситуацији Министарство не сме да се меша.

- Пре свега постоји независно регулаторно тело за електронске медије и оно је задужено да спроводи Закон о електронским медијима и да интервенише увек када је тај закон повређен и зато се зову независни. Они су задужени за садржај програма па и за ријалити. Министарство културе и информисања не сме да се меша, јер ми не смемо да се мешамо ни у концепт, садржај ниједног медија јер то је онда утицај државе на медије. У том неком смислу сасвим је извесно да је примејрка Ана Брнабић потпуно у праву: зна се ко о томе води рачуна, не Влада РС, не Министарство. Друго је што ми сви приватно имамо своје мишљење да је ово проблем. Ја, лично не мислим да је то проблем, јер може да се промени програм и да се то не гледа. Ја сам за тржишну утакмицу, реч је о телевизијама које јесу добиле националну фреквенцију и имају ту врсту програма, али су уложиле свој капитал - јасан је Гајовић.

Наш саговорник је изнео веома изненађујућ податак: према истраживањима јавног мњења највернији гледалац ријалити програма су особе од око 40 година старости. Нису деца, омладина. И у питању је више мушка него женска популација.

Гајовић наглашава је је потребно извојити већа средства за културу и да би требало више улагати, посебно финансијски.

- То подразумева да Министарство из буџета добија нешто више пара, јер сада добијамо испод један одсто што је недовољно. Недостаје нам мало више пара да бисмо неке планове остварили. Култури није потребан само новац већ и још нешто, а то је кућно васпитање. Џаба новац ако од куће понесемо нешто што није култура. Нарочито полажем на културу говора. То што имамо прилике да чујемо било у Скупштини, било на фудбалским утакмицама, било на неким дешавањима... Ја просто не могу да верујем докле смо дошли у изразима. Желим да утичемо како на писменост, тако и на културу говора, јер култура говора је оно што нас свуда у свету представља - завршава Александар Гајовић.