Слоба лупио ПЕСНИЦОМ О СТО и изабрао бомбе: Драшковић открио НЕПОЗНАТЕ ДЕТАЉЕ агресије НАТО
Две деценије након НАТО агресије, Вук Драшковић отвара душу о Милошевићевом режиму и начинима којима је могло бити избегнуто све што се десило.
Вук Драшковић је сведок из прве руке догађаја од пре две деценије. Бомбардовање га је затекло на месту потпредседника Савезне владе задуженог за спољне послове. Из Владе у којој је провео три месеца избачен је крајем априла, када се заложио за прекид рата. Ипак, провео је довољно да процени да ли је све морало испасти онако како је било.
Кад се вратите у то време, шта вам прво пада на памет?
- Много шта ми пада на памет, али свако присећање притиска, осећање узалудности и трагике. Бомбардовања није морало бити, нити је Косово морало бити изгубљено. Присећам се, ево, 16. јануара 1999, кад је Слободан Милошевић затражио од мене да СПО уђе у Савезну владу и помогне да Србија избегне бомбе и задржи Косово. Пристао сам. Да ли сам смео да одбијем? Ни данас то не знам.
Шта вам је рекао?
- Рекао је да је одбрана Србије изнад његове мржње према мени. Да ја, као највећи противник и њега и режима, имам велики углед на Западу и да тражи да помогнем у одбрани државе, да и мени Србија буде преча од моје мржње према њему. Имам и право да одбијем, али ће он, ако то одлучим, саопштити јавности да сам одбио да помогнем држави. То и јесте и није била уцена. Јесте, јер је била претња. Није, јер сам и ја веровао да, будем ли имао одрешене руке, могу да помогнем.
Шта никад нећете заборавити?
- Управо један драматични разговор са Милошевићем 19. фебруара, месец дана по уласку СПО у Савезну владу, и једну седницу Владе усред бомбардовања. По снежној олуји долетео сам из Париза и преклињао Милошевића да дозволи тадашњем председнику Србије Милану Милутиновићу, шефу нашег преговарачког тима у Рамбујеу, да потпише споразум који су били усагласили Кристофер Хил, у име САД, Борис Мајорски, у име Русије, и Волфганг Петрич, у име ЕУ. Понуђена је била суштинска и трајна аутономија Косова у границама Србије, без права Албанаца на референдум, останак на Косову две хиљаде наших војника - граничара и три хиљаде полицајаца, а у изгледу су била и два паралелна правна система, за Србе и за Албанце. Тражено је да дозволимо да НАТО уђе на Косово, разоружа УЧК, и остане док споразум не заживи. Милошевић је лупио песницом о сто и викнуо: "Не, никад страна чизма неће на наше Косово!"
Како сте реаговали?
- Скамењено. Рекао сам: "Никада нам се више неће указати оваква прилика. Ако одбијемо, бићемо бомбардовани!" Одмахнуо је руком и, смиреније одговорио: "Немате ви дипломатског искуства. Ако ово одбијемо, Запад ће попустити и дати све што тражимо. Ако нас буду бомбардовали, мораће да престану и опет ћемо добити све."
А та седница Савезне владе из времена бомбардовања?
- Премијер Момир Булатовић предложио је да донесемо одлуку да Војска заузме ТВ Црне Горе и разоружа црногорску полицију! Погледнуо је у сат на својој руци и рекао да се ескадрила НАТО авиона приближава Београду и да ће, могуће, зграда Владе бити бомбардована, па да, хитно, без икакве расправе, усвојимо то што је затражено. Успротивио сам се и рекао да је боље да сви изгинемо него да одобримо тај злочин. Позвао сам се на право опструкције и запретио да ћу говорити три сата, три дана, али гласања неће бити. Булатовић је прекинуо седницу.
Детаљи из радне свеске команде приштинског корпуса ПРВИХ ДАНА БОМБАРДОВАЊА: Американци Павковића хтели ОДМАХ да УБИЈУ?!
Прошло је ДВАДЕСЕТ ГОДИНА од АГРЕСИЈЕ НАД СРБИМА: Где су сада они који су наредили БОМБАРДОВАЊЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ?
Заставник који је изгубио обе руке расплакао Србију: Нисам бринуо за себе, војник сам! Крв ми се сливала низ лице... (ВИДЕО)
Били сте у том тренутку потпредседник Владе задужен за спољне послове СР Југославије. Шта сте са те позиције могли да урадите?
- Ништа нисам могао да учиним, јер је, чим је СПО увукао у Владу, Милошевић погазио све што је био обећао. Понуђени споразум у Рамбујеу, који је он одбио, добрим делом сам испословао у разговорима са шефовима француске и британске дипломатије, Ведрином и Куком, руским министром Ивановим, италијанским министром Динијем, са Петричем, Хилом... Милошевић и његова супруга изабрали су бомбе. Сутрадан по почетку бомбардовања, тражили су и да Савезна влада уведе смртну казну и да се оснивају преки ратни судови за противнике режима. Хтели су да им НАТО бомбе буду кишобран за унутрашњи рат у Србији. Успротивио сам се и, јавно, запретио да ће СПО изаћи из Владе и позвати народ на отпор и демонстрације. Одустали су од смртне казне и преких судова, али не и од намере да ликвидирају противнике. Међу првим жртвама био је Славко Ћурувија.
Како сте реаговали на вест да је Славко убијен?
- Тада слободној телевизији Студио Б дао сам изјаву да је Ћурувијино убиство државни тероризам, а сутрадан сам то, у лице, рекао и Милошевићу и затражио хапшење извршилаца и наредбодаваца злочина. Извукао је неки папир и почео да наглас чита: "Новинари, као ваш бивши колега, замерам вам на страху и ћутању, позивам вас на побуну против унутрашње агресије...". Упитао је: "Да ли је ово ваша изјава?" Да, рекао сам. Ништа није одговорио. Разговор је завршен.
Убрзо сте избачени из Владе?
- Крајем априла, у директном телевизијском разговору са Драганом Којадиновићем, главним уредником Студија Б, прешао сам преко свих "црвених линија". Тражио сам прекид рата са НАТО алијансом и одбацивање новог и суманутог ратног циља, који више није био одбрана Косова него одбрана "напредног човечанства" од империјалистичког Запада. Два дана касније, без икаквог образложења, издато је саопштење о мојој смени. У Савезној влади био сам само три месеца.
"Американци нису хтели КОПНЕНИ НАПАД, други су то тражили": Булатовић тврди да је МИЛОШЕВИЋ ЗНАО ЗА ДРУГИ ПЛАН
ДОЖИВЕО САМ ТРАУМУ! СЕЋАМ СЕ НЕИЗВЕСНОСТИ И СТРАХА! Српски глумци о НАТО бомбардовању 1999.
ПОТРЕСНО! Председник Вучић плакао током говора на обележавању 20 година од НАТО агресије (ВИДЕО)
Шта сте ви о том периоду и рату сазнали касније, а да то у то време нисте знали?
- Нисам знао да се албански цивили убијају, а лешеви тајно возе у Србију и тајно сахрањују на полигонима полиције у Београду, у рекама и језерима.
Многи мисле како би рат сигурно био избегнут да је потписан споразум. Шта ви мислите?
- То је неспорно. Да је Милошевић прихватио прву верзију понуђеног споразума, о којој сам говорио, Албанци би споразум одбили и били ломљени од Запада све док не попусте. Пошто Милошевић одбија, Мадлен Олбрајт бесна стиже у Париз, па добијамо предлог неповољнији по нас, али и даље прихватљивији од бомби и губитка Косова. Милошевић каже "не", али и Хашим Тачи каже "не". Албанци ће попустити. Њима су бомбе по Србији одговарале и нису хтели да буду сметња бомбардовању. Ричард Холбрук долази у Београд и нуди Милошевићу писане гаранције да ће Косово остати у Србији. Он и то одбија. Холбрук пита: "Знате ли шта следи?". Милошевић, хладнокрвно: "Знам, следе НАТО бомбе!"
Милошевић је у Рамбује послао трећеразредну делегацију. Зашто?
- Он није хтео споразум, само је глумио да га хоће. Зато је у Рамбује послао преговараче без имена и презимена, без икаквог знања и искуства. Послао је кавгаџије и по једног косовског Албанца и Ашкалију, чак и Египћанина. Само је Милан Милутиновић био разуман и квалификован за преговоре, али ништа није смео да каже и прихвати без одобрења Милошевића.
Да је споразум потписан, каква би била судбина Косова данас?
- Једно је сигурно. НАТО бомбардовања не би било. И вероватно би Косово данас имало статус изнад аутономије, али не и статус независне државе.
Вест из Хага
- У резиденцији грчког амбасадора разговарао сам 26. маја са бившим грчким премијером Мицотакисом. Зазвони му телефон. "Кћерка Дора ми јавља да је хашка тужитељка Луиз Арбур подигла оптужницу против Милошевића". Упита шта мислим о томе. Одговарам: "Мислим да је моја глава на пању! Милошевићеву страст за убијањем политичких противника до сада је кочио страх од реакције Запада и Јељцинове Русије. Хашка оптужница ће га претворити у звер која се више ничим неће моћи ни заплашити ни подмитити. Ја сам му главни противник и главна мета". Он је рекао: "Плашим се да сте у праву" и понудио ми да се склоним у Грчку. Нисам прихватио.