ИСПЛИВАЛА ИСТИНА О ТИТУ И ЈОВАНКИ! Строго забрањено било да се слика - Броз са собом водио девојку од 29 година
Није се одвајала од Тита, али се често досађивала...
Јосип Броз Тито је у августу 1977. године по ко зна који пут био у центру интересовања светске јавности. Био је први државник који је у једном потезу посетио Москву и Пекинг. Када се томе дода највеличанственији дочек у историји приређен неком страном државнику у Северној Кореји, не чуди што су очи светских медија биле упрте у Тита и његову делегацију.
Састанак сутра у 8 сати: Вучић се састаје са шефом Мисије УН на КиМ
"ЈЕДИНО ИМ ЈЕ БИЛА ВАЖНА ВАКЦИНА ПРОТИВ ВУЧИЋА!" Ана Брнабић разобличила Ђиласа и компанију (ВИДЕО)
"ЕВЕНТУАЛНО ЧЛАНСТВО" Шта је Макрон тачно желео да поручи на Самиту ЕУ-Западни Балкан?
Међутим, овај његов пут изазвао је посебно интересовање и у земљи. Грађане СФР Југославије навикнуте на Брозова спектакуларна и луксузна путовања, није много додиривао значај посете Москви и Пекингу, већ чињеница што поред њега није била његова животна сапутница Јованка Броз.
Почеле су разне приче и трачеви. Најобавештенији, блиски Председништву државе и Председништву ЦК СКЈ, ширили су различите верзије Јованкиног одсуствовања са спектакуларног пута.
Најубедљивија верзија је била да Јованка није хтела да путује, односно да је свој одлазак условљавала одређеним захтевима, који јој нису испуњени. Наводно је тражила да не путује Титов ађутант адмирал Душан Виловић с којим је имала тежак инцидент. Јованка је, у афекту, пљунула према њему и, како је Виловић доцније испричао, већ је дигао руку да је ошамари, али се због Тита уздржао.
Други њен услов је био и да не путује извесна Д. Г. која се већ дуже време није одвајала од Тита и коју су свуда представљали као "физиотерапеуткињу", а још чешће и као "стенодактилографкињу" која је у то време имала 29 година.
Иначе, та згодна жена први пут је примећена у јесен 1973. на Брионима. Вршљала је усамљена по хотелу "Нептун" као по свом дворишту. Била је млада, лепа, витка и изазовна у уским фармеркама. На питање Коче Поповића и новинарке Даре Јанековић, шта она заправо ради у "у тајном Титовом царству", ноншалантно је одговорила: "Досађујем се".
По повратку из Кине Тито је накратко свратио до Ужичке 15, спаковао најосновније ствари и продужио за Карађорђево.
Јованка је остала сама, изолована и заборављена. Покушавала је на разне начине да нађе излаз из настале ситуације. Обраћа се људима који су имали највећи утицај на Тита: зове Стеву Крајачића, пише писмо Мирославу и Бели Крлежи... Моли Дару Јанековић да је посети на Дедињу.
Крлежа ће непосредно пред смрт потврдити да је то писмо стигло на Гвозд 23 али уз опаску: "То је точно, али из писма није нам било јасно што се заправо у Београду догађа". Ни Крајачић није негирао да се Јованка обраћала њему.
Дара Јанековић је о сусрету из тог времена написала:
- Посетила сам је у Ужичкој 15, у њену и Титову дому, и то кад сам изашла из болнице, почетком октовра 1977. године, пре поласка у Загреб. Све је то био договорио Крајачић. А и Јованка је желела да ме види и да поразговарамо, јер је знала да сам била на том путу у Москви и Пекингу. Била је тада узнемирена, забринута и заплашена. Чак ми је дословце рекла да се боји. Тито тада није био у Ужичкој, већ у Карађорђеву. Питала сам је како то да није пратила Тита на напорном и дугом путу. Устала је у том тренутку, отишла у суседну просторију и вратила се с папиром у руци. Пружила ми је да прочитам. На непуној страници текста, потписаног од шефа Титовог кабинета Батурине, било је написано да Јованка не путује, тако је одлучено - писале су Новости.
Млада дама Д. Г. кренуће на пут у Совјетски Савез, Северну Кореју и Кину. Млађи новинари правили су на њен рачун свакојаке шале. А старији се правили да то не чују. Д. Г. је већ била познато лице пратиоцима Јосипа Броза на разним путовањима.
У почетку је путовала авионом број 2, који је увек ишао испред Титовог и стизао на одредиште први, како би пратеће службе имале времена да се припреме за рад. У том авиону била је већина Титовог обезбеђења, сниматељи, новинари, преводиоци и друге службе.
У експедицији за пут у Совјетски Савез, Кореју и Кину, млада Д. Г. није више била у авиону број 2, била је уз Тита.
Међутим, општа констернација свих чланова делегације и Брозове пратње настала је када се Д. Г. појавила одмах уз Тита и Брежњева на полагању венца на гроб Незнанога јунака, испод зидина Кремља.
Још веће изненађење изазвала је појава друге младе жене, која је поприлично личила на Д. Г. Испоставило се да је то њена рођена сестра Р. Г. Величанствен призор: две млађахне "сестре Кеслер" 85-годишњи Тито и нешто млађи Брежњев. Слика за богове, али и за новинаре и сниматеље који су стајали насупрот, и могли су све добро да осмотре, али нису смели и да забележе.
