Исповест Ивана из Београда који је два сата висио над кањоном Мораче: Само ЈЕДНА СТВАР га је спасила
Језиво
Београђанин Иван Чолић (46) преживео је праву драму на путу Колашин-Подгорица када је упао упровалију дубоку 50 метара, ударао о дрвеће и стене, а живот му је спасило то што је каратиста, па је научио да ублажи падове.
МАНИЈАК ВРЕБА ГРАДОМ: Напада жене, обара их на земљу и ГУРА ПРСТЕ по интимним деловима тела!
Возачи, обратите пажњу на путевима у Црној Гори! Ево какав инцидент је направио ЗАСТОЈ (ФОТО)
- Падао сам преко 50 метара, ударао телом о дрвеће, ломио гране, запињао за стене и камење, превртао се и на крају завршио на једном већем корену који ме је спасао да се не сурвам у још већу провалију из које ми не би било спаса.
Ту сам под мрачним небом са отвореним преломом десне руке лежао, чини ми се два сата, док нису стигли спасиоци и извукли ме из недођије. Нисам губио свест и веома добро се сећам драме коју сам пуком случајношћу успео да преживим - прича Иван за "Новости".
На његовом телу видни су ожиљци од пада и право је чудо како је прошао само са преломом руке и три напукла ребра!
- Спасао ме начин живота. Бавио сам се спортом, био сам 15 година каратиста. Успевао сам падове да амортизујем и то ме је колико-толико сачувало - прича Иван.
Он се са супругом и двоје деце обрео у "Ластином" аутобусу са намером да проведу неколико дана на црногорском приморју - у Херцег Новом.
- Негде код Миоске дошло је до застоја саобраћаја, када се наш аутобус паркирао на једном стајалишту. Возач је отворио врата, ја изашао да искористим паузу да мокрим, претрчао магистралу, прескочио банкину и сурвао се доле. Док сам прилазио крају улице, неки од аутомобила делимично ми је фаровима осветлио тај простор па сам успео да осмотрим гране дрвећа и шумарке.
- Мислио сам да нема рупе, него да ћу моћи једноставно да обавим физиолошку потребу. На моју жалост, потонуо сам, не знајући у првом моменту шта ме снађе. Имао сам срећу што ми се у паду испречио повећи корен некон дрвета који ми је живот значио. Иако сам лупио о њега, преживео сам. Бог ми је био наклоњен - наставља своју причу Чолић.
Он захваљује људима који су га избавили из амбиса.
- Тек када ме један од спасилаца везао за себе, схватио сам да је драми крај. Човеку није било лако да ме извуче пењући се уз страну све до магистрале где су нас чекала кола, одакле сам пребачен до Клиничког центра у Подгорици.
Иванова породица стигла је у Херцег Нови. Тамо су се сместили, али њихове мисли окренуте су ка тати и супругу.
- Зову сваки час, интересују се за мене. Ето, уместо да сви скупа уживамо у мору, ја ћу на то задовољство морати сачекати. Ово је велика опомена за мене, а надам се да ће бити упозорење и за све оне који ову моју причу буду читали - каже Чолић.
