Дара из Јасеновца, кандидат на листи за одборнике "Александар Вучић - Земун сутра!" (ФОТО)

Јелена Бухач Радојчић, жена која је послужила као инспирација за главни лик у филму "Дара из Јасеновца", одлучила је да се придружи политичкој арени као кандидат на листи за одборнике под називом "Александар Вучић - Земун сутра!" 

Жена која је већ освојила срца публике својом истинском причом храбрости и издржљивости у време Другог светског рата, сада додатно истиче њену посвећеност унапређењу локалне заједнице.

Јелена Бухач Радојчић, која је симбол храбрости и отпора у тешким временима, сада се окреће политичкој арени како би допринела бољој будућности Земуна и његових становника. Њена кандидатура на листи "Александар Вучић - Земун сутра!" представља одважан корак ка промоцији вредности које су је водиле кроз живот - истрајност, поштовање људског достојанства и борба за правду.

Очекује се да ће улазак Јелене Бухач Радојчић у политику донети нову перспективу у локалну политичку сцену Земуна.

Ко је Јелена Бухач Радојчић?

Јелена Радојчић, рођена 1934. године у селу Јабланац, недалеко од концентрационог логора Јасеновац, потиче из породице Ане (рођене 1912. у оближњем селу Млака) и Боже Бухача (рођеног 1912.). Са три брата - Живком (рођеним 1933.), Душаном (рођеним 1938.) и Илијом (рођеним 1942.), Јелена је одрастала у време великих превирања.

Када су сви Срби из села Јабланац, укључујући и Јеленину породицу, пребегли преко реке Саве у Босну, њен брат Душан је остао код баке Софије и деде Илије у Млаци. Међутим, стравична судбина је задесила становнике Млаке, који су одведени у логор Јасеновац. Млади и јаки су послати у Немачку на присилан рад, док су старији и деца, укључујући Јеленину бакицу Софију, деду Илију и брата Душана, убрзо страдали.

Јелена је касније сазнала да би иста судбина задесила и њену породицу да нису правовремено побегли у Босну, на слободну територију под партизанским контролом. Међутим, ни у Босни нису били поштеђени трагедије - немачка офанзива на козарачке партизане 1942. године донела је сурову судбину за све цивиле у том подручју. Њен отац је ухваћен и одведен у Јасеновац, где је 1943. године страдао као заточеник.

Јелена, њена мајка Ана и браћа Живко и Илија су преживели логор Стара Градишка, где су деца била одвојена од мајке. У акцији Дијане Будисављевић, Јелена и Живко су извучени из логора и смештени у Глувонеми завод у Загребу. Касније су пребачени у село Слоковац код Лудбрега, где су их примиле локалне породице. Мајка Ана се вратила из Немачке и пронашла своју децу крајем 1944. године, али судбина бебе Илије остаје мистерија, те Јелена и даље трагала за њим с надом да је жив.